KORNER: Radnik postaje uzor Radničkom

Niš i Surdulica kao gradovi ne mogu da se porede. Fudbalski klubovi Radnički i Radnik su međutim, konkurenti, sve neravnopravniji. Oni koji su „prespavali“ minulih 35 godina rekli bi da je nekadašnji Real sa Nišave po svemu u prednosti. Samo su tradicija i broj navijača na strani ranijeg velikana našeg fudbala. U svemu ostalom Radnik je bolji.

Surduličani su posle 14. kola na šestom mestu sa 20 bodova, Nišlije na 13. sa osam. Prošle sezone klub iz gradića sa nepunih 10.000 stanovnika igrao je u plej-ofu, dok je Radnički opstanak izborio kolo pre kraja. Nedavni susret u Surdulici Radnik je rešio u svoju korist sa 3:0!

Još čudnije je što oba kluba vodi ista porodica – Tončev. Mlađi Stanislav je na čelu Radnika, pod mentorstvom oca Novice, bivšeg ministra i predsednika opštine. Stanislavov stric Ivica je više od decenije neformalni lider Radničkog, zvanično samo član Skupštine zbog političkih funkcija. Istina, pre šest dana posle poraza od Partizana, ceo Upravni odbor Nišlija je podneo ostavke i čeka se izbor novog rukovodstva.

Kako to da maleni Radnik ima viziju, sistem, dovede trenera (Zorana Rendulića) kad su pripreme već počele i ponovo konkuriše za plej-of, a da klub u kojem su ponikli Dragan Stojković Piksi, Dragan Pantelić, Miloš Drizić, Miodrag i Goran Stojiljković, Dejan Petković i mnogi drugi nezaboravni asovi bude pretposlednji iako je imao važnu ulogu u Prvoj ligi SFRJ kad je s tim istim Radnikom jedva igrao i prijateljske utakmice? Uzgred, u Nišu u ponedeljak nije ni bilo fudbala zbog kvara na elektronstalacijama, što se desilo drugi put za godinu dana, ali to već nije problem kluba nego grada.

Tradicija i veličina mesta na garantuju uspeh. U fudbalu je bitno imati viziju, iznad svega stabilne finansije i kvalitetne ljude na ključnim mestima. Radnik je sve to uspeo da izgradi, nije ga poremetilo ni ispadanje iz Super lige u sezoni 2023/24. jer se ekspresno vratio i postao još jači. U Radničkom bi se ispadanje shvatilo tragično, pre svega što klupski čelnici nemaju nikakav plan za budućnost. Tužno i nedopustivo, kao da nikog u Nišu i ne zanima fudbal, pogotovo im je nebitno kako se osećaju navijači dok gledaju uspehe Radnika i uživanje Leskovčana na velelepnom stadionu, a oni se grče i sve ih je manje na oronulom Čairu.