ДАН КАДА ЈЕ МАРАДОНА ТРАЖИО АУТОГРАМ ЈЕДНОГ СРБИНА: Ранко Жеравица, човек који ће од Вардара па до Триглава добијати своје улице

- Ударио је темељ аргентинске, али и шпанске кошарке. Сви на Пиринејима, а моја маленкост то добро зна, јер је десет година провела радећи тамо, говоре „пре и после Ранка“. Он је измислио Сан Епифанија, чији брат је тренирао у Барселони, а овај је као дечак убацивао на помоћном кошу. Ранко му је пришао и позвао га на тренинг. Тај дечак је убрзо постао највећа звезда, Хуан Антонио Сан Епифанио или Епи.

Следи и анегдота:

- Звезда је играла против Макабија у Тел Авиву, преседали смо у Атини, као и фудбалери Барселоне које је предводио Марадона. Ранко ме послао да узмем аутограм за његове синове Душана и Гоју. Отишао сам до чувеног фудбалера, представио се, рекао шта желим, а он је узвратио: „Могу ли ја да добијем аутограм од Жеравице“. Ранко је био Бог у Аргентини, револуционар. Тренирао сам много играча из те државе Јужне Америке и сви су се сећали Жеравице.

Маљковић износи и нешто сасвим лично:

- Бољег човека од њега нисам срео. Био је несрећан кад би чуо да у нашој кошаркашкој фамилији има неспоразума. Мирио је људе, повезивао их, поготово у озбиљној и лепој држави каква је била Југославија.

И нешто као предвиђање:

- Сигуран сам да ће се десити да свуда од Македоније до Словеније, Жеравица добије улицу, халу или споменик. Људи су га неизмерно волели, можда и више него ми овде. Зашто је тако, питање није за њих, него за нас.