Имали су обавезе другачије природе. Понекад се чини да их мање воле од два сата у дворани. Углавном, у уговореном термину у групама су се спуштали на терасу хотела „Гранд“ на дружење са новинарима.
Како су разговори текли, облаци су покривали небо над Копаоником. Јули је поново уступио место октобру. Али, то није сметало најбољим српским кошаркашима.
– Барем не пада киша – добили смо од готово сваког од њих.
Први део базичних припрема је готов. Иза репрезентације је шест дана рада. Ситуација није идеална, али само због повреда које условљавају прикључивање играча у етапама. Остало све је у најбољем реду. Потврдио је то и селектор Александар Ђорђевић.
- Изузетно сам задовољан односом играча према раду, њиховим ентузијазмом, приступом тренингу... То је база свега онога што градимо. Као тренер са играчима желим да изградим однос према раду. Наравно, долазе све јачи и већи захтеви. Полако се комплетирамо, у следећа три-четири дана требало би да се прикључе Крстић, Недовић и Кузмић. Још када Мицов, за отприлике седам дана, почне са озбиљним ритмом, онда ћемо радити детаљније. У овом тренутку циљ је да их регенеришемо јер су имали захтевне и напорне сезоне, а са друге стране да им напунимо плућа и ноге јер нам је то преко потребно. Мислим да су то момци схватили. Тако смо и направили план. Све је окренуто њима, њиховом телу и физичкој спреми.
Селектор се задржао на ситуацији са Владимиром Мицовим.
- Он је пре три дана почео постепено да се уводи у рад. Пре тога је био у Рашкој на анализи крви. Од тога је зависио план који смо направили, а према коме је предвиђено да он од 20. јула почне са тренинзима. Пре тога је мало статичније радио, а сада је већ почео са „пет на нула“. Још неких пет–шест дана и ући ће у пун програм тренинга.
Са Владимиром Лучићем, ситуација је другачија:
- Он још ради по специјалном програму, има и даље проблем са леђима. Наша дужност је да играчу који је кандидат за репрезентацију пружимо адекватан третман и све што му је потребно како бисмо решили тај проблем. Не само за ово лето, већ за његову будућност. Он је професионалац, пред њим је још најмање десет година играња кошарке. Дужност свих нас је да се концентришемо и да решимо тај проблем. Он је то прихватио. Са нама је, видећемо да ли ће моћи. Нисам ја тај који би требало да каже „да“ или „не“, већ он. Наравно у консултацијама са лекарском комисијом. Ми радимо све да га оспособимо.
Остали су, како је рекао Ђорђевић, „јако добро“:
- Пуне су им ноге. Како кажу, мало су затегнути. Трчкарали смо, али рад је углавном на паркету, уз лопту. А лопта их повуче, воле то. Такав је програм, већ у првих седам дана на планини имаће два слободна дана. И то да бисмо постепено дизали цео рад. Лагано смо кренули.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.