ИЗ ПЕРА ДОАЈЕНА: Срећно им свима!

Пише: Павле Ерцег

Шта следи? Неколико питалица! Како ће реаговати квартет ведета у штрајку? Како ће се РСС сада поставити према њима?

Хоће ли бити обустављен онај немушти дисциплински постушак? Хоће ли бити бити позване под тробојку? Како ће репрезентација под командом остатка стручног штаба, прегурати битне мечеве са Чехињама почетком марта у квалификацијама за Шведску?

Да ли је добро изабран тајминг? Превагнула је изгледа, процена како неће бити озбиљне штете од „експрес” одбацицања Бошковића! Најзад, ко ће бити следећи селектор?! Права сапуница!

Како се овај (предизборни?) заокрет рефлектује на „Орлове” и Дејана Перића? Судећи по времену протеклом од пеха у Кракову, потреси нису у плану!

На јунски бараж, уцвељени савези Србије и Мађарске, за сада су реаговали рзличито. Мађари су одмах сменили Душенбајева, намерни да се хитно отресу негативне енергије неуспеха, док у Тошином бунару, за сада Перићеву позицију штити несумњивии пово0љан утисак како су „Орлови” упркос незграпном промашају испољили управо значајан раст, позитивне енергије!

На ту процену сенку баца чињеница да су у првој рунди ЕШ елиминисане све три репрезентације из наше квлификационе групе за Пољску! При чему, треба се присетити како смо декласирани у Рејкјавику од Исланђана.

Одлазак у Пољску је с друге стране једини Перићев плус у досадашњем вођењу репрезентације! Видели смо у Кракову и шта имамо, и али шта све немамо.

Шта је шкрипало државном тиму, шта и самом Перићу... Обострано, бараж за Француску је битка свих битака!

Перић више није огрнут заштитним, бар што се тиче РСС, плаштом тренерског неискуства! Стекао је сасвим солидан фонд мечева  требало би да умешније и одлучније реагује са клупе.

Није мало годину и по дана рада са „Орловима”, поређења ради, толико је времена имао Дагур Сигурдсон да врати шампионски оклоп „панцерима”!

Упоран, радан, Перке би могао у јуну да положи тренерску малу матуру, уз јаснију концепцију и чвршћу селекцију, ослобођену подмлађивања ради подизања ауторитета.

Наравно и далеко боље компоноване зоне. Није сам у тој причи, уз њега је и искусни Зељковић, које је по мом сећању још пре 21 године и сам искусио једну кратку селекторску ролу!

Не могу да се јавно не запитам, своди ли се све на питање талента? Позната је Едисонова максима о једном проценту талента и деведесет и девет процената рада потребних за успех, али постоји у друга, како без тог једног процента надарености, не помаже никакав квантум рада!

Упркос свему сматрам да имамо једнаке шансе против Мађара. Уз један и врло битан услов, репрезентативци морају да се отргну апатији никлој из не знам како им наметнутог уверења како многи једва чекају да се слада њиховим поразима!? Глупа и подла потурачина...

Одлазак у Француску био би сјајан замајац српском рукомету на старту олимпијског циклуса, наравно и репрезентцији, док за Перкета има двоструки лични значај, на прекретници је селкторске и још више, трнерске каријере. Срећно им свима, као и нама било у јуну!