Станковић: Кошарка је одговарала мом темпераменту

Аутобиографија највећег српског спортског функционера Боре Станковића „Игра мог живота” представљена је у Београду.

Промоцији су присуствовали бројни играчи са којима је Станковић радио, функционери Кошаркашког савеза, женска репрезентација, актуелни шампион Европе и љубитељи кошарке.

О Станковићу је писано много књига, али је „Игра мог живота” специфична, пошто је писана у првом лицу, са много података из његовог приватног живота. Књигу је написао новинар Александар Милетић. Како је речено, „у књизи нема ничега што Бора није, нема конфузних мисли ни улепшавања и није намењена онима који живот гледају таквим очима”.

- Ја сам само причао, а Саша је бележио... Књига може да буде интересантна, може много да се сазна о кошарци, али и о мом животу, који је био занимљив и дозлабога узбуркан - рекао је 90-годишњи Станковић кроз осмех.

- Зашто кошарка? На неки начин одговарала је мом темпераменту, стремљењу да се иде у висину. Циљ кошаркаша је на три метра и пет центиметра и морају стално да гледају у висину, можда је то био разлог. Други разлог је друштво које се окупљало. Уз дружење и пријатељство смо се борили за тај спорт- додао је вишедеценијски генерални секретар Међународне кошаркашке федерације (ФИБА).

У књизи је описано 12 савета које је Станковић у писму добио од свог оца 1939. године и она оцртавају читав његов животни пут.

- Све што сам научио и донео у живот, донео сам од својих родитеља.

Он је навео да је из вишегодишње каријере спортског функционера поносан на то што је уз сарадњу са председником ФИБА омогућио одигравање квалификација за Европско првенство у Грчкој 1995. године. Југославија није имала право учешћа на турниру због санкција, али је захваљујући квалификацијама успела да избори место на шампионату и освоји златну медаљу.

Станковић је рекао да је домаћи Савез паралелно развијао мушку и женску кошарку, али и да се код „дама игра лепша кошарка”.

- Постојао је интерес за женску кошарку, али она није успела да достигне популарност мушке. Женска кошарка је лепша, одговара циљу кошарке. Не волим „закуцавања“, већ фина полагања и шутеве из далека. Прво домаће првенство одржано је 1940. године, а победила је Соколска Матица са 2:0 кошем Ружице Радовановић. Замислите тај пут од 2:0 до освајања Европског првенства - рекао је Станковић.

Осим новинара Станковићу су постављали питања и присутни гости, а репрезентативка Србије Ана Дабовић упитала га је колико је златна медаља женске селекције важна за домаћу кошарку.

- То злато има огроман значај. То је прво злато за нашу женску кошарку. Југославија је освајала медаље на великим такмичењима, али никада златну. Наш тим је вођен једном дамом, селектор Марина Маљковић, освојио злато први пут у историји и мислим да је то путоказ за будућност - рекао је Станковић.

Кошаркашки тренер Владе Ђуровић питао је Станковића због чега је прекинуо тренерску каријеру. Он је навео да зна одговор, али да мало ко у јавности зна.

- Трерски позив никада није био мој позив. То је било из интересовања за кошарку и стицајем околности јер је била група људи која је радила све, од тренерског посла, судијског, функционерског у Савезу. Пре нас није било генерације па смо морали да кренемо од почетка. Тренерски посао сам напустио из здравствених разлога, почеле су очи да ми се замагљују, а то је било због психичких напора. Нисам желео да добијем кап током утакмице, као што је било случајева.