„Тајну“ је открио Журналов дописник Тома Тодоровић у извештају утакмице између А и Б репрезентације Србије.
– Нисам знао за то док нисам прочитао. Рекли су ми да сам први Нишлија који је дошао до ужег списка државног тима, први који је заиграо утакмицу – прича 23–годишњи плејмејкер Радничког.
Још годину дана у Крагујевцу
Још годину дана сте у Крагујевцу?
– Толико имам уговор. Волео бих да останем, али не зависи од мене, већ од ситуације у клубу. Људи раде све на томе да Раднички опстане у АБА лиги.
Није мала ствар када вас аплаузима дочекају поносни суграђани?
– Наравно да није! Прво, велика ми је част што сам део најбољег тима, то је за сада највећи успех у мојој каријери. А што се тиче самог Ниша, стварно је био дочек на нивоу. Онако нешто никада нисам доживео.
Делује помало невероватно да је тек 2014. године први Нишлија обукао један од најимпозантнијих кошаркашких дресова?
– Генерално, Ниш није кошаркашки град. Важнији спортови су били рукомет и фудбал, кошарка је ипак била у другом плану. Чињеница је да је на југу критично од када се Ергоном угасио. Сада су моји другари и саиграчи ушли у Константин и успели да врате Ниш на мапу. Добро се држе, играли су Суперлигу, замало им је побегло и четврто место. Мада, ко зна како ће се све завршити, посебно с обзиром на ситуацију на југу земље – разочаран је Јовић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
