Иван Вукомановић анализира „Муслинове Орлове”: Волим систем „3-4-3”, Србија може да „доминира из заседе”

Фудбалске приче поново на домаћим теренима. Овог пута, атипично за последње године, из категорије изгубљених, на „менију” искључиво стручне теме. Са основним питањем – да ли је систем 3-4-3 лек за све проблеме државног тима?

Стручна јавност, после победа над Кипром (2:1) и Израелом (3:1) нема дилему – Србија је добила нову крв пред почетак мондијалских квалификација.

О свему осталом, предностима и опасностима нове поставке, поготово у ситуацији кад се сваки кикс мери са катастрофом, не престају полемике.

– Волим тај систем и имам позитивно мишљење о њему. Први пут непосредно сам га видео и осетио 1999. године, у четвртфиналу УЕФА купа, Парма са легендарним стручњаком, Невијом Скалом, буквално је развалила мој Бордо. То, до тада, нисам видео. Освојили су куп УЕФА и развалили су нас – враћа филм у нама далеку историју Иван Вукомановић, бивши тренер Стандарда, првотимац Црвене звезде и данас предавач у школи белгијског фудбалског савеза.

Имате ли сличан пример последњих година?

– Док сам седео на клупи Стандарда, Севиља је играла у трансформацији, повремено у систему 3-4-3 и то углавном у офанзивним задацима. Карлос Бака и Рејес били су у то време мотори сјајне екипе. Кључ је у доброј организацији, поготово у последњој линији. Одатле све полази и на 30 метара следи врхунац. Враћам се опет на Парму, са Канаваром и Турамом, као да је имала петорицу више на терену од нас.

Јувентус најбољи тим са тројицом у последњој линији

Који тим данашњице оставља најупечатљивији утисак са тројицом фудбалера у последњој линији?

– Јувентус, годинама апсолутни владар Италије. Швајцарац Стефан Лихштајнер израстао је у једног од најбољих бекова Европе! О Барселони и Данију Алвесу да не причам.

Шта то, у пракси, значи?

– Потребне су нам три звери у последњој линији, уз „брзањца” у дефанзиви, попут Мустафија из Валенсије о којем се навелико прича. Сличан тип је и Једвај из Леверкузена, незгодан штопер којем не можеш да побегнеш.

Форсирају ли белгијски тренери сличну идеју?

– Гент је лане освојио тутулу, управо, базирајући игру на тој идеји. Изненађење, и то какво, за читаву лигу! Увек су имали вишак у завршници, повремено се враћали у 3-5-2. Највећа предност новог система српског државног тима може да буде, управо, вишак у завршници напада. Ето, аутоматски, простора за бекове и бочне нападаче. Бекови одлазе високо, крила се увлаче у последњу линију и праве вишак. Пакао за противника.

Је ли ту шанса Србије?

– Брзина у одлучивању и пас игра могу да буду кључ успеха. Од фудбалера на крилним позицијама очекују се техника и хитрина, напокон и прецизан завршни пас. Радује ме да селектор на располагању има групу сјајних офанзиваца, Зорана Тошића, Лазара Марковића, Душана Тадића, Адема Љајића...

Тадић може да буде превага Орлова

Ко би од играча могао да буде превага у нашу корист?

– Тадић се доказао на врхунском нивоу. Уме да се брзо окрене и донесе бољитак. Потребно му је да стекне велико самопоуздање... Питање како је раније коришћен на тим позицијама и шта му је недостајало. Одговори на та питања нису на мени...

Каква је улога двојице везиста у централном делу?

– Битан је сваки шраф у тиму, али на њиховим леђима је игра тима. Да зна да игра, да сачува лопту, у такозваној мартинели и направи вишак. Није занемарљив детаљ ни да ли противник игра са два или три шпица. Битно је да се, на средини, направи вишак и изнесе лопта.

Је ли то потенцијалан проблем, ако се зна да Муслин на Немању Матића неће рачунати на чак три меча?

– Мораће селектор да пронађе добро решење, ту је кључ свега. Пирло у Јувентусу, Ћави у Барселони имали су статус мозгова тима.

Муслин је паклен радник, али нема времена

Можда је проблем што причамо искључиво о клубовима, а Србија је, ипак, репрезентација?

– Слажем се, селектор увек има мало времена за уигравање. Ни многи наши фудбалери не играју слично у клубовима. Знам да је Муслин паклен радник, али време му није савезник. Задатак је незахвалан, за разлику од клуба у којем постоји свакодневни контакт. Чекао сам зимску паузу за промене у Стандарду. Определио сам се за трансформацију из 4-4-2 у одбрани, на 3-4-3 у офанзиви.

Докле, онда, Србија може са новом идејом и селектором?

– Овај систем, с обзиром на квалификациону групу, може да донесе бољитак. Назвао бих га „доминацијом из заседе”. Барем два противника, Молдавија у Грузија, имају разлога да стрепе од наше доминације на терену. Тоталне офанзиве – оптимиста је напокон, подвлачећи линију, Иван Вукомановић, један од најталентованијих тренера млађе српске гаде, од скоро власник ПРО лиценце белгијске школе.