Ivan Vukomanović analizira „Muslinove Orlove”: Volim sistem „3-4-3”, Srbija može da „dominira iz zasede”

Fudbalske priče ponovo na domaćim terenima. Ovog puta, atipično za poslednje godine, iz kategorije izgubljenih, na „meniju” isključivo stručne teme. Sa osnovnim pitanjem – da li je sistem 3-4-3 lek za sve probleme državnog tima?

Stručna javnost, posle pobeda nad Kiprom (2:1) i Izraelom (3:1) nema dilemu – Srbija je dobila novu krv pred početak mondijalskih kvalifikacija.

O svemu ostalom, prednostima i opasnostima nove postavke, pogotovo u situaciji kad se svaki kiks meri sa katastrofom, ne prestaju polemike.

– Volim taj sistem i imam pozitivno mišljenje o njemu. Prvi put neposredno sam ga video i osetio 1999. godine, u četvrtfinalu UEFA kupa, Parma sa legendarnim stručnjakom, Nevijom Skalom, bukvalno je razvalila moj Bordo. To, do tada, nisam video. Osvojili su kup UEFA i razvalili su nas – vraća film u nama daleku istoriju Ivan Vukomanović, bivši trener Standarda, prvotimac Crvene zvezde i danas predavač u školi belgijskog fudbalskog saveza.

Imate li sličan primer poslednjih godina?

– Dok sam sedeo na klupi Standarda, Sevilja je igrala u transformaciji, povremeno u sistemu 3-4-3 i to uglavnom u ofanzivnim zadacima. Karlos Baka i Rejes bili su u to vreme motori sjajne ekipe. Ključ je u dobroj organizaciji, pogotovo u poslednjoj liniji. Odatle sve polazi i na 30 metara sledi vrhunac. Vraćam se opet na Parmu, sa Kanavarom i Turamom, kao da je imala petoricu više na terenu od nas.

Juventus najbolji tim sa trojicom u poslednjoj liniji

Koji tim današnjice ostavlja najupečatljiviji utisak sa trojicom fudbalera u poslednjoj liniji?

– Juventus, godinama apsolutni vladar Italije. Švajcarac Stefan Lihštajner izrastao je u jednog od najboljih bekova Evrope! O Barseloni i Daniju Alvesu da ne pričam.

Šta to, u praksi, znači?

– Potrebne su nam tri zveri u poslednjoj liniji, uz „brzanjca” u defanzivi, poput Mustafija iz Valensije o kojem se naveliko priča. Sličan tip je i Jedvaj iz Leverkuzena, nezgodan štoper kojem ne možeš da pobegneš.

Forsiraju li belgijski treneri sličnu ideju?

– Gent je lane osvojio tutulu, upravo, bazirajući igru na toj ideji. Iznenađenje, i to kakvo, za čitavu ligu! Uvek su imali višak u završnici, povremeno se vraćali u 3-5-2. Najveća prednost novog sistema srpskog državnog tima može da bude, upravo, višak u završnici napada. Eto, automatski, prostora za bekove i bočne napadače. Bekovi odlaze visoko, krila se uvlače u poslednju liniju i prave višak. Pakao za protivnika.

Je li tu šansa Srbije?

– Brzina u odlučivanju i pas igra mogu da budu ključ uspeha. Od fudbalera na krilnim pozicijama očekuju se tehnika i hitrina, napokon i precizan završni pas. Raduje me da selektor na raspolaganju ima grupu sjajnih ofanzivaca, Zorana Tošića, Lazara Markovića, Dušana Tadića, Adema Ljajića...

Tadić može da bude prevaga Orlova

Ko bi od igrača mogao da bude prevaga u našu korist?

– Tadić se dokazao na vrhunskom nivou. Ume da se brzo okrene i donese boljitak. Potrebno mu je da stekne veliko samopouzdanje... Pitanje kako je ranije korišćen na tim pozicijama i šta mu je nedostajalo. Odgovori na ta pitanja nisu na meni...

Kakva je uloga dvojice vezista u centralnom delu?

– Bitan je svaki šraf u timu, ali na njihovim leđima je igra tima. Da zna da igra, da sačuva loptu, u takozvanoj martineli i napravi višak. Nije zanemarljiv detalj ni da li protivnik igra sa dva ili tri špica. Bitno je da se, na sredini, napravi višak i iznese lopta.

Je li to potencijalan problem, ako se zna da Muslin na Nemanju Matića neće računati na čak tri meča?

– Moraće selektor da pronađe dobro rešenje, tu je ključ svega. Pirlo u Juventusu, Ćavi u Barseloni imali su status mozgova tima.

Muslin je paklen radnik, ali nema vremena

Možda je problem što pričamo isključivo o klubovima, a Srbija je, ipak, reprezentacija?

– Slažem se, selektor uvek ima malo vremena za uigravanje. Ni mnogi naši fudbaleri ne igraju slično u klubovima. Znam da je Muslin paklen radnik, ali vreme mu nije saveznik. Zadatak je nezahvalan, za razliku od kluba u kojem postoji svakodnevni kontakt. Čekao sam zimsku pauzu za promene u Standardu. Opredelio sam se za transformaciju iz 4-4-2 u odbrani, na 3-4-3 u ofanzivi.

Dokle, onda, Srbija može sa novom idejom i selektorom?

– Ovaj sistem, s obzirom na kvalifikacionu grupu, može da donese boljitak. Nazvao bih ga „dominacijom iz zasede”. Barem dva protivnika, Moldavija u Gruzija, imaju razloga da strepe od naše dominacije na terenu. Totalne ofanzive – optimista je napokon, podvlačeći liniju, Ivan Vukomanović, jedan od najtalentovanijih trenera mlađe srpske gade, od skoro vlasnik PRO licence belgijske škole.