Марко Симоновић: Фаворити смо, али и Енглези су били против Исланда на ЕП

Ни најстарији међу њима, Марко Симоновић који је 30. маја напунио 30 година, није изузетак.

Док је после одмора пио кафу у друштву Владимира Штимца и цимера Немање Бјелице, разговор смо почели од те теме, односно како као најискуснији подноси оптерећења.

– Осећам се сјајно. Умора има код свих, то је нормално. Али, када си овде, у служби државног тима, то је све мање битно. Иако сам најстарији далеко сам од година када се размишља о крају каријере. Испред мене је још много сезона и изазова. Физички ми ништа не пада тешко. Као ниједном играчу који је овде. Наравно, стручни штаб доста води рачуна о свему томе, све је испланирано, дозира се оптерећење, како бисмо били спремни и свежи за турнир који нам следи – готово у даху је рекао Симоновић.

Када се већ повукла прича о годинама, наметнуло се и питање ауторитета.

– Код нас постоји хемија која подразумева да се тачно зна ко шта ради, ко се слуша и која су задужења. То смо изградили уз велико узајамно поштовање, као права породица и тим.

Питање, да ли га млађи слушају, било је логичан след догађаја.

– Морају! И они ће једног дана бити старији, па ће и њих слушати – кроз осмех је рекао популарни Симке.

У петак, кад се говори о сигурним путницима у Рио, ако наравно Србија оправда улогу фаворита на квалификационом турниру, Симоновић је играч кога нико не прескаче.

Али, кад га је Ђорђевић пре две године позвао под заставу, многи су мислили другачије. Да му ту није место! Из те позиције, пут који је прешао сада му даје за право да ликује. Ипак, то није његов манир.

– Ђорђевић је имао велико поверење у мене и дао ми шансу. Понашањем, односом према обавезама и сваким својим чином сам имао огроман мотив да му се одужим и оправдам то поверење. То што сам овде, говори ми да сам успео и због тога сам веома срећан и задовољан. Сигурно да сам сада у бољој позицији. Али, све време сам веровао у себе и знао шта и колико могу.

И пре него што је два пута победила моћну Француску и одржала лекцију Грцима, Србија је важила за апсолутног фаворита на турниру. Сада је просто немогуће пронаћи аргумент да се та прича макар мало ублажи. То сигурно није позиција коју тренери воле и зна да изазове спуштање гарда.

– Играмо добро, у препознатљивом ритму као и претходна два лета. Ипак, спорт не познаје историју и сваки меч је прича за себе. Прва утакмица ће бити изузетно тешка, увек је тако на турниру. Уз то Порторико је веома неугодан тим. Зато морамо да будемо веома обазриви. Фаворити смо, играмо код куће, али то не мора ништа да значи. Ето и Енглези су били фаворити против Исланда на Европском првенству у фудбалу, па погледајте како се то завршило. Нема правила.