Богдановић пред меч са Порториком: Енергија и фокус (21, РТС, СК1)

Био је 24. август 2004. године. Тада се наша земља звала Србија и Црна Гора и у Атини је играла утакмицу против Анголе. Владо Шћепановић је убацио 18 поена, био је најефикаснији у тиму који је водио Жељко Обрадовић. Милош Вујанић је додао 16, Ненад Крстић 15 поена. Србија и Црна Гора су „вечитог“ првака Африке победиле 85:62.

Зашто смо из архиве извукли ову утакмицу? Она је била последња коју је наша репрезентација одиграла на Олимпијским играма у Атини. Испоставило се – последња коју је наша земља – убрзо је поново променила име – одиграла на олимпијадама. Све до сада.

После дебакла на Европском првенству 2007, квалификационом за Олимпијске игре у Пекингу, прескочили смо ту 2008. Онда смо много смо полагали у Европско првенство 2011. На њега смо отишли као званични вицешампиони Европе, тим који је на свима познат начин заустављен у полуфиналу Светског првенства.

Али...

Са тог Евробаскета памтимо углавном нестварне проблеме са повредама, памтимо и промашај Душка Савановића и шокантан пораз од Француза после којег је све кренуло низбрдо, а после које смо уписали још само једну победу. Памтимо и изузетно бледе партије изабраника тадашњег селектора Душана Ивковића, још је у подсвести оних 34:8 за Грке из првог периода утакмице која је водила у олимпијске квалификације...

Због свег тога није било ни међу најбољима на Играма у Лондону 2012. За то време, играли смо квалификације за Европско првенство 2013.

Предугачак је то пост за земљу која себе зове „земљом кошарке“, која у ризници има и олимпијско злато...

Сада кад све ово знате, замислите само како се у овом тренутку осећају наши репрезентативци. Колико много они желе да оду Рио, да врате српски национални тим „на Олимп“.

Зато су тешких ногу, после напорних сезона дошли на припреме, нису отишли на одмор. Тренирали су и када им се то није радило, само да би максимално спремни дочекали тај тренутак. А, тренутак је дошао – вечерас у тачно 21 час, Србија креће у борбу за олимпијску визу. Први противник – Порторико.

- Надам се да ћемо испунити наш примарни циљ – био је први коментар Богдана Богдановић, бека репрезентације Србије на позив из „Спортског журнала“.

Шта би требало да се деси да бисте испунили тај циљ, питамо једног од лидера српског националног тима.

- Много тога би требало да се поклопи, заиста – одговара убитачни шутер.

Често понављајући да ће бити тешко и да „данас сви играју кошарку“, Богдановић је као најважније истакао:

- Пре свега, морамо да будемо максимално концентрисани. Знате, спорт, па и кошарка, се временом доста променио. Више не мора да значи да ће фаворит или, на папиру, најбоља екипа, на крају и победити. Тако да морамо да будемо максимално фокусирани, да уложимо максимум напора и искористимо све наше предности.

Први противник Орлова - Порторико – одавно је показао да уме да игра добар баскет. Чак и у дуелима са нашом репрезентацијом.

- Кроз историју смо имали доста проблема са њима, на великим такмичењима. То је изузетно незгодан противник, атипична екипа са доста шутера. Мада, њима доста зависи и од дана, како их крене. Али, ако уђу у свој ритам, умеју да буду веома незгодни.

И пре него што смо упитали како против њих, Богдановић је рекао:

- Енергијом! И са Порториком, али и са сваким противником до краја.

Србија најтежи меч игра на старту, па има дан одмора. Такмичење по групама завршава у среду против Анголе.

- Сви противници су тешки, нема више тежи или лакши. Турнир ће бити напоран јер ћемо играти четири утакмице у седам дана.

Сада, када је одбројавање готово, каква је атмосфера у тиму, питамо.

- Стварно је брзо прошао овај припремни период, нисмо ни имали времена за нестрпљење.

Ако није било времена да буду нестрпљиви, да ли да је било довољно за рад, питамо.

- Мислим да смо спремни – узвратио је Богдановић. – Ипак нам је ово трећа година како смо на окупу, већи део тима, са истим стрчном штабом. То треба да се уважи. Баш као што је веома битно и то што Порторико игра десет година малтене у истом саставу.

Закључујући причу, Богдановић је још једном поновио:

- Огромна енергија и колективна игра. То је најважније.