Ништа у овој акцији репрезентације није било „као обично“. Орлови јесу остварили циљ – изгледали су импресивно на предолимпијском турниру, пласирали су се на Олимијске игре.
Али само они, а још боље чланови стручног штаба, знају шта је било потребно урадити и колико посла је захтевало да за 15 дана припремите екипу да игра на начин како је наша репрезентација играла, а онда је опет 15 припремате да у првој седмици августа достигне врхунац форме и игре још боље него у Београду.
Причао је о томе и Александар Ђорђевић, селектор нашег националног тима. Али, тек пошто је остварен циљ.
- На почетку смо стварно имали велике знакове питања због начина како да тренирамо ову екипу 15 дана пре турнира. Дошли су после јаких шампионата, тело им је било истрошено. Обавили смо то веома паметно и то је заслуга нашег кондиционог тренера Младена Михајловића. Он је млад, али је са нама три године, пре је био ту са Срђаном Сарићем. Играчи имају добар однос и респект према њему. То је кључ на оваквим мини турнирима. Наш физички одговор на захтеве је био сјајан. Физички смо изгледали одлично – рекао је после победе над Порториком Ђорђевић.
Из ових речи јасно се види колико поверења селектор има у кондиционог тренера.
- Да нема поверења, вероватно ни ја не бих био ту. Ствари су толико једноставне – узвратио је на ову констатацију Младен Михајловић.
Дан пошто су Орлови наставили са радом, овог пута на Копаонику, управо смо младог кондиционог тренера питали колико је захтевно и специфично било саставити програм рада за оних првих 15 дана припрема пре турнира, с обзиром на тек завршену сезону?
- Искрено, ситуација јесте била веома специфична и у неку руку непозната за све нас, јер се први пут нека репрезентативна акција надовезала на тек завршену сезону. Појединци су одиграли преко 80 утакмица у својим клубовима – почео је причу Михајловић.
Копаоник пробудио успомене
У сениорски тим је ушао као сарадник Срђана Сарића, који нас је, нажалост, прерано напустио. Михајловићу је било тешко да прича о великом пријатељу, посебно јер је Копаоник пробудио неке успомене. Кратко је рекао:
- Дружили смо се скоро десет година. Хвала му за све. Оставио је велики траг у нашем послу. Био је посвећен, гладан, несебичан. Драго ми је што је био мој пријатељ.
Али, колико је велики посао урађен, најбоље говори следећи податак:
- План и програм рада је само последица онога што смо радили од марта до јуна – додао је Михајловић. - У том периоду је одрађен највећи део посла. Све ово је произашло из информација које смо наш медицински тим, на челу са професором Драганом Радовановићем и ја, прикупили од клубова у којима су наши момци играли, њихових тренера и лекарских тимова. Прикупили смо све за шта смо проценили да може да нам помогне. Од броја утакмица, минута проведених на терену, броја тренинга у недељном циклусу, па тренинга са теговима, обиму појединачног тренинга, повреде, операције, план рехабилитације, исхране, дијете, суплементације... Та два месеца смо константно били у контакту са клубовима и добијали извештаје о стању наших играча. То нам је доста помогло, јер смо на основу тих информација добили оквирну слику тима.
Да ли је било потребно импровизовати овог лета, јер тешко да у књигама постоји пример овакве ситуације где је потребно подићи форму за 15 дана, па после мини одмора опет за 15 дана доћи до максимума?
- Не бих то назвао импровизацијом. Сваки план и програм се прилагођава стању играча, тиму, противницима и захтевима такмичења. Ми не користимо шаблоне, па да овај пут одступамо од тих шаблона јер је систем такмичења другачији.
Објаснио је...
- У првом делу припрема, циљ је био да хомогенизујемо групу јер су играчи дошли из различитих средина, са различитим улогама у својим тимовима. Постојао је „сукоб” између физичке припреме и колективне тактике. За кратко време смо морали да поновимо тактику, јер је прва утакмица била већ после шест дана од окупљања. Физички смо се припремали кроз кошаркашке тренинге, али јако специфично. Истовремено смо и одмарали играче кроз тренинге који су трајали од 45 до 75 минута.
Додајући да је у првом делу екипа углавном тренирала једном дневно, осим четири тренинга у теретани, кондициони тренер репрезентације Србије је наставио причу:
- Инсистирали смо да играчи спавају што више, да их што мање замарамо било каквим обавезама и информацијама. Међутим, тренинзи су били високог интензитета. Кад се ради, ради се. Што се тиче теретане, играчи су имали избор да наставе са програмима из клубова, пошто су тек завршили сезоне и то је била њихова уобичајена рутина и комфорна зона, или су добијали нове програме. Неки и нису били у обавези да раде теретану. Због згуснутог распореда у плеј-офу, нису радили са теговима и по месец дана, као на пример Теодосић, Калинић, Богдановић и Мачван, те није било никакве логике да ћемо са њима нешто постићи у четири тренинга, осим да направимо проблем. А то никако нисмо желели.
После свега, да ли је ова акција заслужила да се нађе у уџбеницима, с обзиром на све њене специфичности, питамо.
- Зашто да не – одговара Михајловић.
Обострано поверење је од кључне важности.
- Ово је моје треће лето у сениорској репрезентацији, тако да сам већ изградио однос са играчима. Са многима од њих сам сарађивао у клубовима и млађим репрезентативним селекцијама. Ту сам да им помогнем да се добро осећају на терену.
А, како се осећа Младен Михајловић?
- Почаствован! Бити део овог колектива је привилегија!
Да ли ће се то покварити после јаког рада који следи на Копаонику, а који играчи никако не воле?
- Наравно да не – уз осмех је закључио Михајловић.
Однос који је репрезентација изградила
Свестан да је имао и велику „помоћ пријатеља” у осмишљавању плана и програма, Михајловић је желео да подели заслуге.
- Професор Владимир Копривица ми је доста помогао, ишао сам често код њега на факултет где смо доста разговарали о свему. Такође, захвалио бих се колегама у клубовима наших играча. На првом месту Предрагу Бати Зимоњићу из Фенербахчеа и Костасу Хаџикристосу из ЦСКА. Били су на располагању за било какву помоћ што се тиче репрезентације. Бата ми је рекао да му се јавим за све што ми је потребно, јер је интерес свих нас да се пласирамо на Олимпијске игре. Костас из ЦСКА је такође био отворен за сарадњу, рекао ми је да би волео да Србија и Тео оду у Рио.
Поента је следећа:
- Све то је изградила репрезентација. Такав однос људи који су некада били ту или који су блиски са људима у репрезентацију. Да се нуде да помогну, да нас обиђу у хотелу. Зимоњић нас је посетио у Краун плази, Светислав Пешић исто, Душан Ивковић нас је испратио – закључио је Михајловић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.