Немања Бјелица је у суботу отишао на Копаоник, поздравио се са играчима, разговарао са селектором Ђорђевићем и након неколико часова се вратио у Београд.
И тако, тихо, са великом горчином и тугом, репрезентативно лето, у коме је требао да предводи тим Србије на Олимпијским играма, за њега је било завршено. Упала нерва, због кога му је десна нога знатно слабија и не може нормално да ради, била је јача од жеље да осму годину за редом носи државни дрес.
Иако је то био епилог који се могао наслутити од првог дана када се проблем појавио, био је то велики шок. Шок који је тешко прогутати. Видело се то и по реакцији навијача који су „запалили” друштвене мреже и изразили велики страх како и да ли је уопште могуће надокнадити изостанак играча који се претплатио на дабл-дабл учинак и за кога се зна да је везивно ткиво и срце тима Србије.
Али, Бјелици је најтеже. Чак и када је било јасно да неће моћи да се стави у службу тима, одбијао је да гласно говори о опцији да прескочи Олимпијске игре, верујући у најбољи могући епилог.
Са опоравком је почео много пре окупљања. Истог момента када је констатовао да нешто није како треба са десном ногом. Радио је под надзором лекарског тима Србије, два пута путовао у Америку, све време био уз екипу, из првих редова бодрио саиграче током квалификационог турнира, радио индивидуално и причао о Рију. Често је истицао да опоравак зависи од играча до играча, да се осећа све боље и да верују да ће од Копаоника заузети место у тиму.
Ипак, све наде су пале у воду када су му доктори у Минесоти нову контролу заказали за 2. август, уз образложење да тек тада мора да крене се јачањем ноге и убацивањем нових вежби у процесу рехабилитације. Била је то преломна тачка.
Седам година - 124 утакмице
Немања Бјелица је у репрезентацију ушао после универзитетских игара, 2009. године. Од тада је наступао на четири европска и два светска првенства. Са државним тимом освојио је сребрну медаљу на Евробаскету у Пољској 2009. као и на Светском шампионату 2014. године.
За сениорски тим наступао је 124 пута и постигао 928 поена.
Тачка када је било јасно да од пута у Бразил неће бити ништа.
– Много ми је жао што нећу бити у тиму на Олимпијским играма – тешка срца поручио је Бјелица, уз додатак да је много везан за екипу.
У истом тону је затим додао:
- Седам година сам свако лето проводио са националним тимом и тешко је прихватити да нећу моћи да помогнем екипи на тако великом такмичењу као што су Олимпијске игре. Разговарао сам са селектором Ђорђевићем и сложили смо се да овако велико такмичење захтева физички потпуно спремне играче, што ја у овом тренутку нисам.
Нашем асу не преостаје ништа друго него да настави опоравак, како би што пре могао да крене са нормалним тренинзима и искористи сваки тренутак да се што боље спреми за другу сезону у дресу Минесоте.
- Надам се да ћу остварити сан на следећим Олимпијским играма. Свим срцем ћу бити уз саиграче у Рију и верујем да тамо могу да направе добар резултат – на крају је поручио Немања Бјелица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.