ЈУБИЛЕЈ 200. МЕЧЕВА ЗА СРБИЈУ: Алексић: Да Рио буде као Рим

На турниру у Бору Милан Алексић је одиграо 200. утакмицу за репрезентацију.

Постигао је 130 голова. Дебитовао је у оној првој, против Румуна у Новом Саду, првој по разлазу Србије и Црне Горе. Алексић се нашао у екипи како због талента тако и због чињенице да је тадашњи селектор Дејан Удовичић пробао младе снаге, свестан да смена генерација није далеко.

- Тада се нису појавили старији играчи па смо нас неколицина младих добили прилику. Две стотине утакмица, шта да кажем ? Брзо је прошло, није мала ствар скупити такву бројку у репрезентацији која зна за успехе. Ето деценија припрема, игара, медаља...

А, Мића у тих 200 мечева је осетио сласт освајања 17 медаља, од тога 13 златних, сребро и три бронзе. И да сада стане имао би каријеру коју би многи пожелели. У мају је напунио 30 година, далеко је од капице о клин.

- Задовољан сам, ко не би био. Пуно, пуно лепих тренутака. Играо сам Светску лигу у Берлину 2007....

Прекидамо га констатацијом да су га старији играчи подржали, ослободили га треме, тражећи да користи изванредан шут...

- Да тако је било, такмичење а турнир далеко од наивног. Били смо без Шефика, Вујасиновића, Икодиновића, мислим и Рађена а требало је да се уђе у финале како би се обезбедило учешће на Играма у Пекингу. Освојили смо Светску лигу и читава прича ми је пријала. Уопште се нисам осећао као да сам стигао са стране, да ми није ту место. Баш је та подршка пуно значила.

Од 2009. је стални члан репрезентације. Није изостао ни са једног такмичења. Његов пут стасавања у одличног играча сталан, без  падова. Од бека који је био у комбинацији са искуснијим Удовичићем и Рађеном без проблема је преузео улогу првог играча одбране  после њиховог одласка из репрезентације. Уочи Бергама 2015 је био кратак:

- Спреман сам за такву улогу и да помогнем Ранђеловићу и Јакшићу. Време је.

У целој причи дугој десет година (за сада), нерадо се сећа Барселоне.

- Био је то... да не говорим какав турнир за нас. После је кренула серија.

Серија и то каква: Дубаи, Будимпешта, Бергамо, Казањ, Београд, Хуиџу...

- Било би лепо да се настави. Радимо на томе.

Неминовно питање – притисак ?

- Сви причају о томе али ми смо се сродили са притиском. Имали смо га на сваком такмичењу, некад га и сами себи наметали како би било најбољи када је најпотребније. Живимо са њим, резултатима смо га везали за нас и мислим да смо таква екипа да то не може да нас поремети. Стабилни смо потпуно, верујемо у себе знамо шта хоћемо и надам се да ћемо знати како то да остваримо.

Још мало о Рију ?

- Само се надам да ћемо бити спремни на најбољи начин. Уопште не размишљам са киме играмо, не калкулишемо. Ништа ме не занима осим наше игре. Да ће бити тешко биће, да је конкуренција фантастична јесте, али верујем у нашу екипу. Понављам знамо шта хоћемо и урадићемо све што можемо да наставимо серију.

О ретко виђеној хемији у екипи прича са осмехом:

- Да, ретко виђена. Све се сложило у сваком погледу. То се јасно види и споља. Имамо ту атмосферу годинама и само је јачамо.

За разлику од Дејана Удовичића који га је увео у национални тим, садашњи селектор Дејан Савић је играо на Алексићевој функцији и био изузетан бек.

- Врхунски је био играч , играли смо у Берлину заједно. И данас даје праве савете за игру на мојој позицији и то мора да се искористи.

Утицај на Ранђеловића и Јакшића ?

- Помажем колико могу. Сава је ту дуже време а Јакша напредује и сигуран сам да ће бити одличан играч. Већ сада је квалитет, хоће да саслуша. Имамо три бека па кад једном не крене не треба да бринемо, посебно што има још играча који могу да помогну.

И на крају, устајући после еспреса рече:

- Лепа цифра, идемо даље.