JUBILEJ 200. MEČEVA ZA SRBIJU: Aleksić: Da Rio bude kao Rim

Na turniru u Boru Milan Aleksić je odigrao 200. utakmicu za reprezentaciju.

Postigao je 130 golova. Debitovao je u onoj prvoj, protiv Rumuna u Novom Sadu, prvoj po razlazu Srbije i Crne Gore. Aleksić se našao u ekipi kako zbog talenta tako i zbog činjenice da je tadašnji selektor Dejan Udovičić probao mlade snage, svestan da smena generacija nije daleko.

- Tada se nisu pojavili stariji igrači pa smo nas nekolicina mladih dobili priliku. Dve stotine utakmica, šta da kažem ? Brzo je prošlo, nije mala stvar skupiti takvu brojku u reprezentaciji koja zna za uspehe. Eto decenija priprema, igara, medalja...

A, Mića u tih 200 mečeva je osetio slast osvajanja 17 medalja, od toga 13 zlatnih, srebro i tri bronze. I da sada stane imao bi karijeru koju bi mnogi poželeli. U maju je napunio 30 godina, daleko je od kapice o klin.

- Zadovoljan sam, ko ne bi bio. Puno, puno lepih trenutaka. Igrao sam Svetsku ligu u Berlinu 2007....

Prekidamo ga konstatacijom da su ga stariji igrači podržali, oslobodili ga treme, tražeći da koristi izvanredan šut...

- Da tako je bilo, takmičenje a turnir daleko od naivnog. Bili smo bez Šefika, Vujasinovića, Ikodinovića, mislim i Rađena a trebalo je da se uđe u finale kako bi se obezbedilo učešće na Igrama u Pekingu. Osvojili smo Svetsku ligu i čitava priča mi je prijala. Uopšte se nisam osećao kao da sam stigao sa strane, da mi nije tu mesto. Baš je ta podrška puno značila.

Od 2009. je stalni član reprezentacije. Nije izostao ni sa jednog takmičenja. Njegov put stasavanja u odličnog igrača stalan, bez  padova. Od beka koji je bio u kombinaciji sa iskusnijim Udovičićem i Rađenom bez problema je preuzeo ulogu prvog igrača odbrane  posle njihovog odlaska iz reprezentacije. Uoči Bergama 2015 je bio kratak:

- Spreman sam za takvu ulogu i da pomognem Ranđeloviću i Jakšiću. Vreme je.

U celoj priči dugoj deset godina (za sada), nerado se seća Barselone.

- Bio je to... da ne govorim kakav turnir za nas. Posle je krenula serija.

Serija i to kakva: Dubai, Budimpešta, Bergamo, Kazanj, Beograd, Huidžu...

- Bilo bi lepo da se nastavi. Radimo na tome.

Neminovno pitanje – pritisak ?

- Svi pričaju o tome ali mi smo se srodili sa pritiskom. Imali smo ga na svakom takmičenju, nekad ga i sami sebi nametali kako bi bilo najbolji kada je najpotrebnije. Živimo sa njim, rezultatima smo ga vezali za nas i mislim da smo takva ekipa da to ne može da nas poremeti. Stabilni smo potpuno, verujemo u sebe znamo šta hoćemo i nadam se da ćemo znati kako to da ostvarimo.

Još malo o Riju ?

- Samo se nadam da ćemo biti spremni na najbolji način. Uopšte ne razmišljam sa kime igramo, ne kalkulišemo. Ništa me ne zanima osim naše igre. Da će biti teško biće, da je konkurencija fantastična jeste, ali verujem u našu ekipu. Ponavljam znamo šta hoćemo i uradićemo sve što možemo da nastavimo seriju.

O retko viđenoj hemiji u ekipi priča sa osmehom:

- Da, retko viđena. Sve se složilo u svakom pogledu. To se jasno vidi i spolja. Imamo tu atmosferu godinama i samo je jačamo.

Za razliku od Dejana Udovičića koji ga je uveo u nacionalni tim, sadašnji selektor Dejan Savić je igrao na Aleksićevoj funkciji i bio izuzetan bek.

- Vrhunski je bio igrač , igrali smo u Berlinu zajedno. I danas daje prave savete za igru na mojoj poziciji i to mora da se iskoristi.

Uticaj na Ranđelovića i Jakšića ?

- Pomažem koliko mogu. Sava je tu duže vreme a Jakša napreduje i siguran sam da će biti odličan igrač. Već sada je kvalitet, hoće da sasluša. Imamo tri beka pa kad jednom ne krene ne treba da brinemo, posebno što ima još igrača koji mogu da pomognu.

I na kraju, ustajući posle espresa reče:

- Lepa cifra, idemo dalje.