Нећкао се. Како је рекао, пред Светско првенство у Шпанији је ћутао – репрезентација је освојила сребро. Онда је прошле године почео „нешто да прича”, а српски тим стао на једну лопту до финала Европског првенства, на крају остао без медаље... Довољан „знак” да и сада не прича много.
На крају смо ипак Јовицу Антонића, асистента Александра Ђорђевића у стручном штабу репрезентације успели да убедимо. Невољно, али је пристао на разговор.
Вансеријски напори
Репрезентација ће на планини имати још три тренинга. У ком смо стадијуму у овом тренутку, питамо Антонића.
- Из квалификација смо изашли задовољни, са победничком еуфоријом, слављем... Требало је да се вратимо и заборавимо оно што је било. Сада смо у фази када је то више ментална припрема тима за оно што нас очекује. Наравно, уз надоградњу свега што смо до сада поставили. Сада већ почињемо да излазимо са информацијама о екипама против којих ћемо играти и на турниру у Кордоби, па и на Олимпијским играма. Уз стално праћење здравља и регенерације, јер су ово вансеријски напори. Трудимо се да их онда када буде било најпотребније, имамо на прави начин.
За тренутак смо се вратили у ту 2014, када је почео неки нови циклус у националном тиму Србије. Када је дошао нови селектор, потпуно измењен стручни штаб и када је требало поставити неке нове односе.
Док смо разговарали, поред нас су пролазили репрезентативци. Насмејани, очигледно добро расположени. Такви су све време припрема. И овог, али и претходна два лета. Доказ да су односи добро постављени. Један од заслужних, уз селектора Ђорђевића, био је управо и Антонић.
Искусног стручњака смо подсетили на речи селектора на једном предавању нишким студентима, када је рекао како је он био задужен за Теодосића, а Антонић за Радуљицу. Одатле је све кренуло.
- Немојте опет те приче – прекинуо нас је Антонић, па додао:
- Све је то због играча. Ми смо им пружили руку, а они су је прихватили. Колико смо ми првих годину-две градили тај систем, они су ти који су то прихватили, јер је то нешто што њима потпуно одговара. Сада они одржавају систем, даље га надограђују. Нове људе који долазе сабирају у оквиру тима.
Застао је на тренутак, па наставио:
- Највећи проблем играчима када дођу у репрезентацију је да се адаптирају на играче, услове, на све остало. Овде нико нема проблем. Најбољи пример је Никола Јокић. Није спорно да је он то одрадио својим талентом и знањем. Али, сигурно му је било лакше јер му је то колектив дао. Не може ниједан играч да исплива ако нема подршку саиграча. Овај тим омогућава сваком да избаци напоље најбоље од себе.
Поновио је да је највећа предност то што су сада играчи ти који све то граде и одржавају, па додао:
- Можда чак и подижу на виши ниво.
Наставио је причу:
- Сами боље осећају шта је то што је још потребно да би тим био бољи. То се види из тога што су добри карактери, добри људи пре свега. Они негују оно што је на почетку постављено и гурано од стране Саше и од свих нас. Сада све иде својим током и стварно немамо никаквих проблема. Најискреније! То се види на терену, видиш по говору тела, то не може да се сакрије.
Тајминг и дозирање информација
Србија Олимпијске игре отвара утакмицом против Венецуеле. Да ли су већ почеле нешто интензивније припреме за њу, питамо, или је фокус више на турниру у Кордоби, где ћемо играти против Француске, Хрватске и Аргентине.
- Најважнији је данашњи тренинг, па онда сутрашњи – одговара Антонић, па додаје:
- Први фокус су те три утакмице које ће бити припрема за Венецуелу. Имамо све информације, ништа није спорно када су они у питању. Али, питање је тајминга и дозирања информација.
У том смислу, али и сваком другом, Србија је прави тим. А са тимом је много лакше радити.
- Малтене није било тренинга који није био на нивоу каквом смо желели – додао је Антонић. – Наравно, и ми пратимо њих како се они у оквиру свега тога осећају и трудимо се да нађемо прави модел. Зато за ове три године нисмо изашли на суво трчање по планини. Све то компензујемо са лоптом у сали, што се показало као добро.
Како је ове године све било врло специфично, у смислу да је играчима више био потребан опоравак од припрема, постојао је другачији план.
- Свакодневно пратимо, гледамо, па према потребама и померамо планове, како би екипа била спремна за оно што је најважније. На квалификационом турниру смо показали да смо дошли до максимума. И тај турнир је добар параметар, јер нисмо играли тек неке тамо утакмице, већ мечеве који су имали тежину одласка на Олимпијске игре. Као да на великом такмичењу играш за медаљу. Момци су у тим условима показали снагу. То је требало одржати и подићи на виши ниво.
Признајући да овај физички може да подигне форму за 10 одсто у односу на турнир у Београду, Антонић је наставио:
- Добићемо и неког играча који ће то обојити својим присуством, па да у континуитету будемо још бољи.
Венецуела микс Анголе и Порторика
Како је рекао Антонић, наш тим сваком ривалу прилази са великим поштовањем. Тако ће бити и са Венецуелом.
- То је добар тим, чим је на Олимпијади. Ако би требало да је укратко објасним, то би била атлетика Анголе и техничко-тактички ниво Порторика. Са тим квалитетима које има, ако јој буде дан, може да направи проблеме. Победа на отварању такмичења дала велики ветар у леђа. Видели бисмо у каквој смо фази и како се осећамо, колико смо погодили оно што је требало да погађамо...
Како је рекао, свакодневно се раде померања у односу на унапред постављени план. Осим тога, огромне промене донело је и одсуство неких играча.
- Ту би сада морао да се враћам на оно о чему не желимо да причамо. Доста другачији би концепт игре био да су ту били момци који сада нису ту. То нам је баш направило проблем јер смо били неприпремљени. Натерало нас је да се вратимо на концепт који смо имали до сада. Уствари, ми већ другу годину мењамо концепт... Ипак, добили смо оно што од почетка форсирамо, а то је снага тима.
Међутим – Србија није „само” тим.
- Ми у њему имамо изузетно квалитетне појединце, доста талента који неке друге екипе немају. Имамо и тимски, али и индивидуални квалитет у оквиру тог тима.
О мотиву није потребно ни трошити речи.
- Олимпијада је мотив сам по себи. Само је потребно тела и ментални склоп довести у право стање које је потребно да би тај играч да свој максимум – закључио је Антонић.
Убрзано прија српском менталитету
Србија је имала никад раније виђене припреме, али је из њих изашла и богатија за јаке утакмице које су имале огроман такмичарски значај. Што је предност нашег тима у односу на екипе које су се директно пласирале у Рио.
- Ми смо такмичари и више волимо да играмо утакмице него да тренирамо. Све ово одговара нашем менталном склопу. Кратке припреме, па утакмице, па опет кратак рад, па мечеви у Аргентини, где већ улазиш у аклиматизацију. Убрзано јесте, али више прија нашем српском менталитету – каже Антонић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
