Ко каже да је у нашем рукомету мртво море, ево, тренери Србије одлучили да се озбиљније позабаве својим статусом у друштву, па затражили помоћ од Управног одбора РС Србије, пре неки дан на њиховој седници, да их подрже у настојањима да подигну струку и ову организацију на много виши ниво.
Испред тренера у Тошином бунару били су Братислав Обућина, председник Тренерске организације Београда и потпредседник Србије, и легендарни творац Југовића, Драган Врговић.
Лепо од вас Обућина, немало сте изненадили и рукометну владу са овим покретом, и у много чему вам је изашла у сусрет?
- Били су више него коректни, ни сам нисам очекивао да ће се толико заинтересовати за нас, презадовољан сам. Одавно је то требало да урадимо, били смо с разлогом или без, веома изоловани и то сад треба да се промени. Рукометна организација не може да функционише без свих нас.
Захтевали сте да се изврше одређене измене у пропозицијама, на пример да једна екипа не може да игра без лиценцираног тренера и да у случају његовог оправданог одсуства, тим може да води опет само тренер, довољно је оперативни...
- УО је препознао нашу тежњу, ставка је веома битна јер ћемо на тај начин заштитити струку. То су усвојили, а понудили су одлично решење и за нашу молбу да нико осим тренера не сме да устаје са клупе и шета уз ивицу терена. Сви наши захтеви, предлози и молбе у складу су са ситуацијом у којој се налази наша земља, не тражимо немогуће...
Напротив, чак сте смањили сопствена примања у клубовима, али и одредили суме по категоризацијама. Зар није мало за једног професионалног тренера у Супер лиги да има плату минимум 500 евра?
- То је реалност, али је важно да се сви држимо те одређене тарифе. Управни одбор је међутим у праву, то је наша интерна ствар и ми треба сами да је решимо, а извесно је да то у пракси неће моћи да се реализује, бар за сад. Наша свест о заштити сопствене професије још није сасвим пробуђена. Али, хоће, сигуран сам.
Шта бисте још волели да се промени у Тренерској организацији, а нисте износили на седници?
- Ово је такође нека наша унутрашња ствар, али је веома битна, да би се заштитили тренери без тренутног ангажмана. На пример, тренерски семинар у Крагујевцу од два дана кошта 12.000, и то је у реду по свему шта то обухвата, али би за стручњаке без посла требало да се преполови, на 6.000.
Звучи сасвим разумно, а свима је ваљда у интересу да се стручњаци стално усавршавају...
- Управо тако, мада ни у едукацији нисмо досегли до максимума могућности, требало би све подићи на виши ниво. Између осталог, требало би за старије тренере увести неке новине на тим семинарима, исти су годинама. Било би занимљиво више чути о искуствима из рукометно развијених земаља, више о кондицији...
Са друге стране, добро је што сад по окрузима могу да се полажу тренерске лиценце за прву и другу категорију, истиче Обућина, задовољан што његов Београд може да их издаје тренерима млађих категорија:
- Има помака, полако, средићемо и ми нашу организацију као што су судије институисале своју, и још много боље, другачије. У општем је интересу да Тренерска организација поприми много јасније и озбиљније обрисе и да се доведе на један много виши ниво функционисања и општег уважавања. Морамо својим ставом, залагањем и озбиљношћу, све подсетити колико смо битни...
После четири сезоне разлаз са Обилићем
После четири сезоне, Братислав Обућина се растао са Обилићем и сад је слободан тренер.
- Било је лепо, феноменално, али свему дође крај, дође до засићења и растанак је неминован. Нисмо успели да се домогнемо Супер лиге, виша сила, али играли смо најлепшу одбрану у нашој Супер Б лиги, мада смо због отежаних услова тренирали само три, четири пута недељно. Екипа је играла без средстава, момци су углавном запослени, али много воле рукомет, желим им остварење на свим пољима – поручио је Обућина.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
