Пише: Зоран Стојадиновић
Распет на стуб срама Миодраг Божовић у четвртак ће извести играче Црвене звезде можда и на последњих 90 минута у Европи у овој сезони, али, тако не мора да буде, ако сви по мало, од Делија на Северу, Кахримана испред гола, Катаија и Виеире пред противничким, наравно и нас – новинара, урадимо свој посао најбоље што знамо и дамо допринос да шампион Србије – прво озбиљно и одговорно дочека реванш са Сасуолом, затим и победи Италијане...
Критику увек прво треба почети од себе. Медији су пре Црвене звезде и осталих наших клубова овог лета пали на европском испиту.
Почело је хистеричном еуфоријом после Катаијевих и Кангиних мајсторија у Разграду. Хваљени су у Звезди сви: тренер Божовић за маестралну тактику без класичног шпица и фантастичан избор странаца, играчи за чудо невиђено, директор Терзић зато што је дао највећи допринос да клуб коначно озбиљно стане на ноге...
Три недеље касније у тој истој Звезди ништа не ваља: „тренер је надмен и дрзак, фудбалери промашене инвестиције, директор свакакав”... Добри смо само ми новинари јер смо знали да у српским клубовима, подразумева се и у Звезди ништа није добро... Да ли је баш тако?
Наравно да није као што није истина да је Канга избацио Црвену звезду из квалификација за Лигу шампиона... Избацио ју је озбиљан и на све спреман Лудогорец, клуб омаловажаван у нашој јавности приликом сва три сусрета са српским клубовима.
А на сваком од тих окршаја, два пута са Партизаном, и једном са Црвеном звездом, шампион Бугарске реванше је завршавао са играчем више и уз осмехе свог богатог газде Кирила Домушчијева.
Ни то наравно није случајно као ни чињеница да смо испровоцираног Кангу за гурање осудили на ломачу, а рецимо Зорана Бату Мирковића за „историјско искључење у Загребу” промовисали у хероја нације јер је ухватио Јарнија...
С обзиром на то да немамо критеријуме – тешко нам је и да схватимо због чега се Црвена звезда мучила са Валетом и зашто је морала да изгуби од Лудогореца, али и да спознамо да ипак може много боље него што је играла у Италији.
Прошлогодишњи окршај српског и италијанског клуба у квалификацијама за Лигу Европе пример је чуда у која је мало ко веровао и оправдање за све који мисле да Звезда у четвртак може до 3:0.
Унапред прежаљена Војводина у Торину је декласирала Сампдорију 4:0! Председнику Масиму Ферери причињавали су се Меси, Нејмар и Суарез у црвено-белим дресовима, а кад су и сами помислили да су постали славни, фудбалери Војводине треснули су на траву већ у наредном мечу и нису се опоравили ни у наредној рунди борбе за Лигу Европе...
Свако дакле може да постигне и прими и три и четири гола. Црвено-бели за почетак морају да верују да Сасуолу могу да дају бар један и да притом интерес Звезде, а самим тим и српског фудбала поставе изнад сопственог ега.
Први тако мора да се понаша Миодраг Божовић. Он је тај који је од тромог, мрзовољног и неспремног Катаија направио озбиљног и у Европи респектабилног играча, сада вредног три милиона евра.
Гроф је тај који је Грујићеву вредност бар удвостручио до тржишне од седам милиона евра... Не приличи му да вређа новинаре какви год да су већ да их заједно са својим фудбалерима увери да је истина негде у средини и да ће у четвртак у Сасуоловом огледалу шампион Србије на најбољи начин пројектовати свој прави лик.
Звезда је побеђивала и далеко веће од Сасуола... Наравно, губила је и од знатно слабијих од сутрашњег ривала... Али се ретко када, а можда и никада није унапред предавала. Не треба то да ради ни сада.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.