Мирослав Николић: Имао сам задатак да опустим играче

Стручни штаб селектора Александра Ђорђевића био је бројан, од тренера Мирослав Николић, Јовица Антонић, Милан Минић, скаути Горан Топић и Драган Попов, кондициони тренер Младен Михајловић, до пута у Аргентину био је ту и Горан Бједов...

Па тим менаџер Небојша Илић, доктори Драган Радовановић и Милан Мирковић, физиотерапеути Душан Сајић, Велибор Косановић и Марко Сокић, економ Јовица Аничић...

Човек са највише животног и олимпијског искуства међу њима је Мирослав Николић, за пријатеље Мута, за кога шеф Ђорђевић каже да је ненадмашни шармер, у Рију је имао вишеструку улогу.

– Осим што сам тренер имао сам и задатак да опустим играче, јер добра атмосфера је основ за врхунски резултат. Не могу играчи стално да буду под тензијом, морају мало и да се опусте. У приземљу нашег солитера у Селу смо се дружили са свим српским спортистима, пратили резултате, бодрили једни друге. Шалили се...Разбијали трему једни другима, дизали расположење.

Николић је једини који је у истој улози већ био на једним олимпијским играма, 1996. у Атланти, када је асистирао Желимиру Обрадовићу. Тада је као и сада освојена сребрна медаља, а противник је био исти САД.

Садашњи селектор Ђорђевић тада је као плејмејкер предводио Југославију, па Николића питамо кад је Сале национале имао већи допринос?

– То су два посла, али као тренер Ђорђевић има већи допринос. Ма ко је очекивао сребро у Рију? Сале је већ велики тренер, нема ту шта да се прича. Србија је друга на свету, четврта у Европи, друга на Олимпијским играма. Може ли неко боље – не може. Може ли нека репрезентација да победи овакве Американце – не може. Дакле, остварили смо максимум.

Николић ту не закључује мисао:

– За пет дана смо одиграли три тешке утакмице, са Хрватском, па Аустралијом и у финалу са САД. Били смо уморни и нисмо могли да реагујемо на њихове заменике. Да је био Бјелица, да је дошао Марјановић сигурно бисмо пружили јачи отпор и изгубили мањом разликом. Лакше бисмо и дошли до финала, са мањом потрошњом енергије... А против Кенгура смо одиграли најбољу одбрану на Олимпијским играма – нису нам дали кош пола сата.

Затим Мута поентира:

– Сале је побио неписано правило да велики играчи не могу да буду и велики тренери. Он може.

Причу завршава на необичан начин:

– Вратио сам се у реалност. Јуче сам већ водио Динамик на пријатељској утакмици. Спремамо се за деби у КЛС, са младим играчима, играћемо агресивно, на граници фаула, тако игра и Србија, томе тежи и Европа по узору на НБА.