Miroslav Nikolić: Imao sam zadatak da opustim igrače

Stručni štab selektora Aleksandra Đorđevića bio je brojan, od trenera Miroslav Nikolić, Jovica Antonić, Milan Minić, skauti Goran Topić i Dragan Popov, kondicioni trener Mladen Mihajlović, do puta u Argentinu bio je tu i Goran Bjedov...

Pa tim menadžer Nebojša Ilić, doktori Dragan Radovanović i Milan Mirković, fizioterapeuti Dušan Sajić, Velibor Kosanović i Marko Sokić, ekonom Jovica Aničić...

Čovek sa najviše životnog i olimpijskog iskustva među njima je Miroslav Nikolić, za prijatelje Muta, za koga šef Đorđević kaže da je nenadmašni šarmer, u Riju je imao višestruku ulogu.

– Osim što sam trener imao sam i zadatak da opustim igrače, jer dobra atmosfera je osnov za vrhunski rezultat. Ne mogu igrači stalno da budu pod tenzijom, moraju malo i da se opuste. U prizemlju našeg solitera u Selu smo se družili sa svim srpskim sportistima, pratili rezultate, bodrili jedni druge. Šalili se...Razbijali tremu jedni drugima, dizali raspoloženje.

Nikolić je jedini koji je u istoj ulozi već bio na jednim olimpijskim igrama, 1996. u Atlanti, kada je asistirao Želimiru Obradoviću. Tada je kao i sada osvojena srebrna medalja, a protivnik je bio isti SAD.

Sadašnji selektor Đorđević tada je kao plejmejker predvodio Jugoslaviju, pa Nikolića pitamo kad je Sale nacionale imao veći doprinos?

– To su dva posla, ali kao trener Đorđević ima veći doprinos. Ma ko je očekivao srebro u Riju? Sale je već veliki trener, nema tu šta da se priča. Srbija je druga na svetu, četvrta u Evropi, druga na Olimpijskim igrama. Može li neko bolje – ne može. Može li neka reprezentacija da pobedi ovakve Amerikance – ne može. Dakle, ostvarili smo maksimum.

Nikolić tu ne zaključuje misao:

– Za pet dana smo odigrali tri teške utakmice, sa Hrvatskom, pa Australijom i u finalu sa SAD. Bili smo umorni i nismo mogli da reagujemo na njihove zamenike. Da je bio Bjelica, da je došao Marjanović sigurno bismo pružili jači otpor i izgubili manjom razlikom. Lakše bismo i došli do finala, sa manjom potrošnjom energije... A protiv Kengura smo odigrali najbolju odbranu na Olimpijskim igrama – nisu nam dali koš pola sata.

Zatim Muta poentira:

– Sale je pobio nepisano pravilo da veliki igrači ne mogu da budu i veliki treneri. On može.

Priču završava na neobičan način:

– Vratio sam se u realnost. Juče sam već vodio Dinamik na prijateljskoj utakmici. Spremamo se za debi u KLS, sa mladim igračima, igraćemo agresivno, na granici faula, tako igra i Srbija, tome teži i Evropa po uzoru na NBA.