Ђорђевић: Нико више од мене није веровао у успех

Има ли сврхе правити увод за разговор са човеком који је за играчких дана стекао надимак Сале национале и кога цео свет зна. Олимпијском сребру из Атланте 1996, као играч додао је селекторско 2016. у Рију, опет високим пласманом, као пре две године на Светском шампионату, изненадивши све осим себе.

Да ли је било некога ко је више од Вас веровао у успех репрезентације у Рију? Теодосић је изјавио да сте и све репрезентативце убедили да могу до медаље.

- Нико више од мене није веровао у успех, ни у Рију, ни у Србији. Током припрема многе ствари су се креирале, играле игре, али нећу сада да причам о томе, иако то треба рећи. Неке ствари су очигледне, ставићу их на папир, дати јавно... мада говорим то већ две године... Репрезентација, сви који су били у њој, доказала је да је права екипа. Гурао сам и друге наше спортисте, убеђивао их да могу високо. Ваљда имам снагу, енергију, гледам позитивно, такав сам карактер, код мене нема предаје. То је моје оружје. Три године смо у врху, у борби за медаље, где одлучују ситнице, милион ствари, психологија, спремност, тренутно расположење... Селекција је примарна, одабир људи који су не само добри играчи, већ и добри људи, као и моји сарадници у стручном штабу, Антонић, Николић, Минић, многе ноћи је пробдео у анализама, Михајловић, који је за кратко време два пута морао да диже спремност играча, после клупских сезона и квалификација... Њима и свима осталима који су живели и радили са нама дугујем неизмерну захвалност.

Застао је Ђорђевић тек да удахне, јер речи су куљале из њега:

- Одиграли смо квалификације на високом нивоу, играчи су дошли уморни после напорних сезона, остварили сан да заиграмо на Олимпијским играма, али и на њима смо желели врхунски резултат. Припремали смо се на Копаонику, умерено у складу са енергетском истрошеношћу играча, а увек су у јавност искакале небитне теме. Те зашто је узео овог, а не оног играча, ма мука ми је било... Морао сам да објашњавам, а нико није питао како ми је било да променим књигу техничко-тактичких референци у 12 сати, да пронађем улогу новим играчима. Шта би било да је још неко заиграо уско као Хрвати, шта би се десило да неком играчу нисам нашао право место? Осећао сам бреме одговорности, трудио се да играче напуним мотивацијом, сваки пут говорио да у Рио идемо по медаљу. Другачије не умем, тако размишљам и радим, планирам. Све то резултирало је озбиљним достигнућем на светском нивоу, а све репрезентације дошле су у најјачем саставу, изузев Шпаније којој је недостајао Марк Гасол. Американци су имали најјачи састав у последњих 12 година, то су ми рекли селектор Кшишевски и његов помоћник Тибодо.

Са Теодосићем, нашим најбољим играчем имате изванредан однос, и иначе вас играчи воле.

- Није то питање за мене, ваљда су нешто препознали...

Стефан Марковић је израстао у једног од кључних људи. Он је можда и најбољи одбрамбени играч у историји наше кошарке.

- Сигурно, чврст карактер, увек са највећим доприносом. Обојио је нашу екипу. Од њега почиње и завршава се наша борба. Он има лидерску црту, фанатичан је у одбрани, посвећен раду. Теодосић и он су капитени, различити су... Тео за Стефана каже: „Он је мој капитен“. Толико га поштује. После пораза у полуфиналу Европског првенства прошле године од Литваније док смо обојица плакали рекао сам му узећемо медаљу на Олимпијским играма.

Најавио је повлачење из националног тима?

- Нећу да му верујем.

Радуљица је главом и брадом, стуб репрезентације.

- Он је изузетно стабилан. Ослонац екипе, без обзира на минуте проведене у игри. Са њим имам специјалан однос од тренутка када смо пружили руку један другом и погледали се у очи. Он је талентован, покретљив, за три године у репрезентацији није пропустио ни један тренинг. Пример односа према обавезама. Може још да напредује.

Јокић прошле године није био на припремама, ове је дебитовао, имао изванредан учинак.

- Прошле године је отишао у Денвер, јер они нису били задовољни како изгледа. Зато није био у државном тиму, мада би му значило. Смршао је  14 килограма. Интелигенцијом, понашањем, талентом све нас је опчинио. Одиграо је изванредно, мада му нисмо постављали превелике захтеве, то не практикујемо са младим играчима. Он се игра кошарке, од Дивца нисмо имали центра таквог стила. Имао је проблеме на почетку, био је одсутан, многи су били обезглављени, јер их је олимпијско село импресионирало. Мора још да учи, ради на телу јер има простора да напредује.

Богдановић је после финала изјавио да треба још да тренира како би равноправније могао да се носи са Американцима.

- Воли да тренира, недостајало му је то у Рију. Имали смо један тренинг у сали и где се игра и други од 45 минута у другој сали, а Богдановић из вежбања долази до прецизности. Пробао је да се надиграва са НБА играчима, схватио је то као лични изазов. Развија се, тражи сигурност, мање из одбране, треба да буде константнији.

Калинић је као рођени победник против Американаца сагорео у силној жељи.

- Не може да се кроз ту утакмицу гледа. Американци су ушли у меч „на нож”, на Светском првенству пре две године су говорили да им је то најбоља екипа, а ова им је боља. Из тог сусрета само можемо да извучемо поуке. Калинић је изузетном ролом дао велики допринос у квалификацијама, агилан, покретљив, борац, не штеди се, али мора да буде константнији у нападу, да тражи једноставнија решења. Задовољан сам како је играо, али може и боље.

Мачван је значајно обележио повратак у државни тим, иако се дуго опорављао од повреде?

- Сам се оптеретио да пружи још више, иако сам му говорио да испред себе не поставља високе захтеве, јер то од њега нико и не тражи. Паметан, озбиљан, победнички карактер, брзо је ушао у наше системе. Да је могао да игра квалификације био би још бољи. Било је и тешких тренутака на Копаонику јер је његов опоравак споро ишао, нисам му дао да одустане, наводио му многе примере, Крстићев, сопствени. Некада играч треба само за једну утакмицу. Растао је сваким новим даном.

Да ли је Јовић боље одиграо Светско првенство, или утисак вара с обзиром да је онда био откровење?

- Вара јер је онда за многе био непознаница, а пријатно изненађење. Мора да ради на шуту, брзини уласка у шут, да прати системе, буде спремнији, брже доноси одлуке. Много је у контакту са лоптом. Међутим, његов допринос је био велики, саиграчи су волели да га виде поред себе на терену...

Недовић?

- Имао је добре и оне друге минуте. Мора да подигне степен концентрације на захтеве, да не тежи лепоти већ сврсисходности и континуитету. Није све у лепом стилу, то није довољно. Бирд, Стоктон, Морс нису били лепршави, а били су шампиони, поједностављивали су игру. Практично тек другу годину има озбиљан рад. Био је у Валенсији, Уникахи, где је тек у последњих месец дана био на врхунском нивоу. Имао је улогу играча са клупе, доносио је промену ритма. Мора да тражи другачија решења у нападу и да поправи одбрану, један на један и тимску. Ротације, схватање геометрије, преузимање...

Симоновић и Штимац су и у Црвеној звезди почињали утакмицу на клупи, а стандардни су чланови државног тима.

- Симоновићева улога је стандардна, има немерљив допринос у кратком времену. Уђе, направи две паметне ствари, добар је на лопти, у ротацијама изузетан. Обожава он нас и ми њега, савршено усклађен са амбијентом. Штимац, велико срце, борац, великодушан у односу на тим и саиграче, на једној утакмици имао је девет поена и девет скокова за пет минута – нисмо могли да верујемо. Зна да седи на клупи. Њих двојица су прави примери репрезентативаца, можда им се нешто и не свиђа, али свој посао обављају на најбољи начин. Екипи су потребни такви.

Бирчевић је накнадно позван, али због проблема са четворкама био је стартер у квалификацијама, често и на утакмицама у групи у Рију?

- Он је увек спреман, одлично трчи, слабији је у дуелима. На квалификационом турниру је одиграо изнад очекивања. Са њим имамо брзину, транзицију, солидан је у шуту за три поена. Играч који је своју улогу изнео како треба. Момчина, одличан избор клуба за још бољи развој у наредне две године.

Бјелица је много недостајао?

- Сигурно, али он је стално био са нама, порукама, чуо се са играчима, заслужио је да буде у тиму у Рију, јер је то и желео и - свима је много недостајао. Да сте само видели са коликим жаром је радио кад се вратио у Београд са намером да нам се придружи. Причао сам са Тибодоом, тренером Минесоте о њему, јер Бјелица није само четворка, већ је и плејмејкер. Он је страшно важан играч, размишља за све и у нападу и у одбрани.

Светислав Пешић је изјавио да је сребро из Рија равно злату из Индијанаполиса са Светског шампионата.

- Хвала Пешићу на комплименту. Он је тренер, спортиста са фантастичним успесима. Није ни важно рангирање...

О Аустралији у полуфиналу и одбрани за уџбенике нећемо.

- А то нам је била најбоља утакмица...