Милош Милисављевић, новајлија међу Орловима, није прошао пробу у Партизану

Ни старији љубитељи некада најтрофејнијег спорта ове земље не могу да се сете сличних примера, играча који су из Друге лиге стизали до дреса са државним грбом, осим да је Ранко Жеравица седамдесетих година прошлог века позивао Станислава Бизјака, плејмејкера Младости из Земуна, а Александар Николић, нешто касније Петера Вилфана, бека Марибора.

– Добио сам позив у уторак вече, у среду почео да се пакујем за пут у Француску, али је испао проблем око авионских карата, односно чекања у Паризу на лет у По, па ми је Драган Тарлаћ, пренео поруку Ђорђевића да бих се на путу измрцварио и да је боље да останем у Суботици и да се спремам за прикључење националном тиму, по повратку из Француске – у једном даху испричао је Милош Милисављевић.

Реакција људи који површно прате спорт је обично на прву лопту, у стилу „а где је то Ђорђевић видео могућности момка са севера Бачке“, заборављајући сусрет кандидата за Светско првенство у Шпанији, по силаску са Копаоника са Б репрезентацијом у нишком Чаиру.

– Селектор Ђорђевић ми је тада честитао на игри, уз поруку „пратићу те” – испричао је Милисављевић.

Међутим, овај младић, студент економије на Сингидунуму у Суботици, није баш анонимус. Прошле године заједно са Огњеном Кузмићем из Голден Стејта, повреда га спречила да остане међу кандидатима за СП, Дејаном Тодоровићем и Кенаном Карахоџићем из Уникахе био је на кампу Косте Јанкова у Тивту. После тога и два месеца на проби у Партизану.

– Нисам прошао међу црно-белима, позвали су ме Вршац и Борац, али у договору са Јанковим закључио сам да је најбоље да останем у Спартаку. Добио сам и индивидуалног тренера, Ненада Петронића, тако да сам прошлу сезону поред два тренинга са екипом, свакодневно имао и два индивидуална тренинга, технике и шута – рекао је Милисављевић.