Kaкав рукомет такав и председник - нема га

Никад бројнији (79, од 80) и тврђи делегати Скупштине Србије, нису успели да дођу до првог човека Управног одбора РСС. Обавиће то у наредних двадесетак дана, због заједничке одлуке никад ближих и сложнијих кандидата – Божидара Ђурковића (Београд) и Милана Ђукића (Нови Сад). Стварно их треба обојицу изабрати …

Шта се догодило? Трећи кандидат за председника, Синиша Лазић (Централна Србија), заправо није ни поднео своју кандидатуру, већ га је на самој Изборног скупштини, у Тошином бунару, његова база предложила за главешину Скупштине, пошто је и тај избор био на дневном реду, на самом старту Седнице. И би изабран, и кренуо да председава.

Већ сумњиво, јер је, као и Ђукић, део старог Управног одбора, па је изгледало да тиме навлачи гласове за њега. Али, вратимо се чињеницама. Како је преузео палицу, тако је и погрешио.

Тек, предлажући делегатима да се изјасне да ли ће гласати тајно или јавно, потом и да ли дизањем руке, или прозивком, начинио је низ пропуста. После првог питања, уследило је гласање и 55 делегата је било за јавно изјашњавање (дизањем деснице руке), после чега се и гласало за првог кандидата, Милана Ђукића.

Кренуо метеж и гуркање у свим редовима, поскакаше Београђани, не зна се ко броји, а ко оном до себе склања руку, да те бог сачува. Некако се ту преброји (службеник Савеза) 39 руку за Ђукића.

Значи, нема већину, али нема ни Ђурковић, јер се председник постаје са 41 гласом, без обзира колико је присутно. Пата карта.

Реакције све гласније, „дај гласање прозивком“, Лазић мува, (Београд сумња да је хтео да избегне јавну прозивку) и одлучује се за – паузу. Све горе од горег, мада се то показало одличним, али не његовом заслугом, већ договором двојице кандидата на пуш паузи, да прекину агонију.

Изађоше скоро загрљени као два другара, врло шмекерски, за говорницу са одлуком:

- Нејасно је како ће се гласати, овакав начин избора је сраман и ако мислимо добро рукомету, о председнику ћете се изјаснити на следећој седници. Ово је наша заједничка одлука - рекао је Ђукић.

Ђурковић га пригрли, и рече:

- Дошло је до неспоразума у вођењу Седнице, ни један нема потребну већину и да не буде мрља у избору, одлучили смо да се ово прекине.

За аплауз нема шта, како су сјајно износили своје веома добре програме, тако су и на крају поступили, господски, са стилом, стварно у интересу рукомета. На крају, нема оног ко је излазио за говорницу, а није обојицу исхвалио.

- Обојица су из рукомета, и нема сумње да му желе добро. Ђукић више заступа менаџмент и поделу рада, Ђурковић више на искуство и дуже рукометно трајање, али знајте да ни један неће моћи да испуни осамдесет одсто реченог јер то није у надлежности председника УО РСС. Гласајте по савести, а не ко вас је јуче звао - рекао је Борислав Перовић, потпредседник УО РСС, после излагања кандидата и бројних заступања Ђурковића.

Кад у то сумња један угледни адвокат, Перовић, онда мора да је било лобирања, али то нека иде на душу скупштинара (имају сад времена да се преиспитају), јер су се кандидати господски оградили.

Сви су се сложили са тим да је Милан Ђукић веома квалитетан, али Ђурковић је имао срчанији говор, више га је људи подржавало за говорницом, такође веома страсно, почев од генералног секретара РС Београда Светозара Станковића, преко председника Тренерске организације РСБ Братислава Обућине и Војислава Андрића, па све до рукометних легенди, Јовице Цветковића и Недељка Јовановића. На месту за госте седело је још њих, огорчених што их нема у рукомету.

- Јесте, ово је историјска Скупштина… Излазим испред свих заслужних спортиста који су били ампутирани у претходном периоду, јер нису били потребни. Никад није било горе у овом нашем рукомету, и зато смо овде. Дивим се овим људима на одговорности, хајте да се ујединимо. Ми смо за Ђурковића, јер он управо томе тежи, уједињењу и зна да све могуће ресурсе треба искористити. Дивим се и Ђукићу, али Божа има више искуства… - рекао је Цветковић.

- Умем, знам и могу, хоћу корените промене. Јесам делом крив за стање у Канцеларији, али нисам имао времена тиме да се боље позабавим од обавеза, то ћу да исправим. Али, сви врло добро знате да нисам одобравао шта се ради у Управном одбору, нисам… Занима ме побољшање струке, рад са младима, тренери… - ређао је Ђурковић.

- Шеснаест година је Ђурковић био оперативац Савеза и требало је нешто да уради да не буде овако. Присвојио је многе успехе само за себе - био је оштар Владимир Кнежић.

- Имам десетогодишње искуство у рукометном клубу Војводина, као магистар правних наука богато искуство у привреди, имате мој програм, човек сам од става и знања, а мој план је реорганизација Канцеларије, пласман свих селекција велика такмичења… Бавићу се само надлежностима једног председника, ником ништа не дугујем и то ћу радити волонтерски – говорио је између осталог Ђукић, у одређеном року од петнаест минута, док Ђурковић излагао дупло дуже.

Ређале су се теме које редом све муче, од слабе струке, до судијске надмоћи и бројности у Скупштини (Ђукићевци), често и ван теме, али бар су сви олакшали душу и ипак дошли до јединства – два страва кандидата!