Никола Грбић, Марко Ивовић и Срећко Лисинац препуни утисака после „Меча свих звезда” у Катовицама

У тиму „Међународних звезда” играли су Никола Грбић, члан „Алеје славних” у Миличу од 2013. године и први тренер мушке сениорске репрезентације Србије, као и актуелни репрезентативци Марко Ивовић и Срећко Лисинац. Почасни гост ове манифестације био је Ненад Голијанин, председник ОСС.

Резултат је био у другом плану, али остаће забележено да су „Пољске звезде” тријумфовале резултатом 2:1, по сетовима 25:21, 25:22 и 25:27.

– Било је сјајно – почиње причу Никола Грбић. – Јако лепо организовано, пуне трибине и што је најважније пуно великих одбојкашких имена. Један Карч Кираљ је дошао из Америке на само дан, што довољно говори колико је све било озбиљно.

Грбић сматра да је комплетна манифестација сјајно осмишљена.

– Доста се причало о томе да се овакви догађаји прошире на друге земље и да Фондације сличног типа организују утакмице, које би се користиле за развој млађих категорија. Мислим да ће то врло брзо наићи на одобравање и челних људи ФИВБ и ЦЕВ – рекао је Никола.

Како је било на самом терену, у Катовицама сте одиграли један цео сет?

– Без обзира што је утакмица имала ревијални карактер, могу да кажем да се играло жестоко. Било је много лепих поена, шоу је био у првом плану, а за њега су били задужени Жиба, Налберт, Ђани, Самика, Антига, Фефе де Ђорђи, наравно и ови млађи момци, који су дошли. Мени лично је било интересантно, јер сам играо заједно са Лисинцем и Ивовићем. Занимљиво искуство – насмејао се Грбић.

О томе шта мисли о целој манифестацији, Марко Ивовић је написао у статусу на свом Фејсбук профилу, одмах по завршетку меча.

– Неке ствари се сањају, од неких људи се учи, због неких се не спава! А неки су све ово у једном! Упознати их, попричати, стати са њима на терен, бити у истој екипи! Легенде овог спорта!

Позвали смо јуче Марка, који је у јутарњим часовима одрадио тренинг у својој Решовији.

– Морам да признам да је мој клупски тренер Анджеј Ковал био против тога да учествујем на овом спектаклу, али нисам могао да не отпутујем у Катовице, на позив Павела Загумног. Дошао сам тамо без опреме, а онда сам у дворани добио све, осим коленица. Загрејао сам се, међутим, нисам очекивао да ћу нешто пуно играти. Пред почетак другог сета позвао ме Андреа Анастази и рекао да играм, а да ће ми он помоћи код тренера Ковала. Мојој срећи није било краја. Ушао сам у игру, скакао до неба, лупало ми је срце баш жестоко, уживао сам. Осећао сам се као клинац, који је први пут добио шансу на некој великој утакмици – признаје Ивовић, најбољи играч финалног турнира последње Светске лиге.

Ко је на вас оставио највећи утисак?

– Ма, сви. Никола и Де Ђорђи су цртали лопте. Владо Николов је био сјајан, са сваким играчем у терену причао је на његовом матерњем језику. Налберт је испуцавао кратке дијагонале и играо сјајно у одбрани. Жиба се мало мучио, али је зато Ђани сервирао из скока! Одушевили су ме људи и нарочито њихова жеља да дођу до победе. Ми млађи смо их само пратили. Велико је задовољство било провести једно вече у друштву таквих играчких и људских величина – признао је на крају Ивовић.