У нашем фудбалу се тренери мењају „као кошуље”, од најнижег до елитног ранга. Резултат је „закон”, кад га нема, тренер је крив. Наравно, или на срећу, има и изузетака.
Саша Каурин (44) је тренер Младости из Банатског Деспотовца од фебруара 1996. Клуб се деценијама такмичи у зрењанинској ПФЛ и са овим фудбалским ентузијастом, многи у банатској равници, и шире, поистовећују клуб. Кад кажу Каурин, мисле на Младост, и обрнуто.
- Играо сам за Младост, био добар везиста, прорицали су да могу нешто да урадитм. Марта 1995, на утакмици у Радојеву, повредио сам колено. Било је озбиљно и са непуне 23, завршио сам каријеру. Фебруара наредне године, тадашњи председник клуба, Ђорђе Контић, поставио ме за тренера прве екипе - истиче јунак фудбалске приче.
Ужива велико поверење, не само играча и спортских људи, већ и мештана. И, није само тренер Младости.
- Последње четири године сам и председник, други нису хтели, рекли да би најбоље било да водим и клуб. Раније сам, пуну деценију, уз посао тренера, био, истовремено и економ. Одржавао терен, цртао линије, водио рачуна о опреми, просторијама, да не набрајам.
На опаску да је тешко спојити посао тренера и председника , Саша Каурин, човек огромног фудбалског ентузијазма и знања, честитости и и чврстих карактерних црта, није дао да се збуни.
- Нисам сам у клубу, ту су чланови Управног одбора, њима полажем рачуне, они су ме бирали. Са мном је увек Бошко Ивић, представник на утакмицама, па доктор Мирослав Дракулић, у раду помажу ми Борислав Коцић, Љиљана Савковић, Ковиљко Марковић, Марко Мусић, Данило Тешић. Знам како клуб дише, шта треба и на кога се могу ослонити. Бивши председници, на жалост, покојни, Драган Стојановић и Тоде Ђукић, много су ми помогли и захваљујући њиховом великом напору, успели смо да саградимо спортски центар са свлачионицама.
Ништа без пријатеља
Каурин истиче да клуб има доста пријатеља, Деспотовчана, који живе изван места и помажу.
- Младост помаже и Милојко Ерић, власник АД „Банатски Деспотовац”, велики привредник и заљубљеник у фудбал. Захваљујући њему, невероватној енергији и посвећеношћу, ФК Оџаци су се пласирали у Прву лигу. Навијамо да остваре добре резултате и циљеве - вели Саша Каурин.
Каурин је пуки аматер. Љубав према фудбалу и клубу јача је од било каквих пара.
- Кад сам, прихватио да будем и економ, за тај посао сам био плаћен, као тренер никад, ни раније ни сада. Запослен сам у АД „Банатски Деспотовац”, радим на угледном пољопривредном имању и фудбал је моја страст, живот и начин живљења, нешто без чега не могу.
Последњу 21 годину, само једну сезону, нису били чланови Подручја.
- Пуних 38 сезона смо чланови ПФЛ и по томе смо рекордери у зрењанинском Подручју. Освајали смо општински Куп 2004 и ове године, а 2006 играли бараж за Војвођанску лигу. Изгубили смо од Долине из Падине и касније су стигли до прве лиге. Младост је изнедрила низ асова, Душан Гавранић, Драган Ваван, Зоран Срдић су играли у Пролетеру, Драган Крчмар у кулском Хајдуку, сад је Миле Савковић у суботичком Спартаку, некад је Душан Вракела, био сјајан играч у више клубова, касније познати фудбалски радник…
Додаје да воли да гледа екипе Португалца Жозеа Муриња, али је узора нашао у фамилији.
- Никола Меселџија, тренер српсколигашке Слоге из Темерина ми је брат од ујака. У сталном смо контакту, виђамо се, сваки савет је драгоцен, размењујемо искуства. Од играча тражим да су одговорни и дисциплиновани, да знају шта хоће на терену и да грешка не значи потоп. Увек тежимо ка надигравању и фудбал је за мене увек игра.
Каже да је финансијска стабилност и пласман у средини табеле, уз афирмацију младих играча, циљ овогодишње трке. Уз то, додаје да су млађи, браћа Слободан и Милош Топаловић, Александар Митровић, Мирко Крстовић, већ носиоци игре и да, уз искусне, Илију Митрића, Бојана Топаловића, Немању Гавранића, Петра Рајлића, Слободана Студена, Ненада Радуловића, Марка Мишкова и првог стрелца Лиге, Слађана Новковића, чине костур тима, да су уз њих и Игор Киш, Милош Смиљанић, Срђан Нинковић, Анђелко и Јово Мијатовић, Огњен Кривошија, Никола Меселџија...
- Увек би за своје играче све дао, верујем и они за мене и сви су ми исти. Сетих се, старији брат Игор , био је одличан играч и у другим клубовима, а у Младости осам сезона био сам му тренер. Није било привилегија, имао је исти третман као и остали. Поносан сам што је овај тим, последње две сезоне, био први у фер плеју првенства.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.