Предраг Даниловић: Медаље најбоља промоција кошарке

Кандидатура Предрага Даниловића за председника Кошаркашког савеза Србије логичан је след ствари.

Као играч са репрезентацијом је постао рекордер по броју златних медаља са Европских првенстава, као клупски функционер подигао је лествицу на највиши ниво по броју трофеја.

За то време не само да је потврдио организационе и руководеће квалитете, већ се изградио као спортски радник који добро зна не само стање на домаћим паркетима, већ и шта је све потребно у „међународним утакмицама” да би се извукла максимална корист за српску кошарку.

Многи би на његовом месту одабрали другачији пут. Уместо валовитог мора, одабрали би бонацу и уживали посматрајући спортска дешавања.

Мировање не иде уз његов карактер, једноставно мора да буде актер, јер да бисте победили морате да учествујете.

Листајући архиву у тексту са свечаности која је 2014. у Болоњи приређена у част некадашњег аса, стоји и мисао навијача Киндера, најкраћи, али врло сликовит опис Даниловића.

На питање да објасни зашто је узвикнуо „Саша заувек број један”, углађени средовечни господин Симо је објаснио:

- Зато што има дух победника! То га разликује од других. Он је победник.

Без обзира што нам је Симо у две речи одавно објаснио како је Даниловић „тотално друкчији од других”, разговор са њим морао је да почне питањем шта га је навело да прекине лагодну свакодневицу и поново се лати посла. Нимало лаког и врло турбулентног.

- Свима нама кошарка је дала много више него што смо ми њој! Не могу никада да будем ван кошарке. Нисам у позним годинама, па да ми прија да са Политиком испод руке шетам по парковима. Мислим да још могу много да дам и да докле год осећам да то могу да радим, на располагању сам кошаркашкој организацији да ме максимално искористи - каже Даниловић, који је у кошарци безмало четири деценије.

Наглашава да циљеве које је себи поставио жели да оствари уз подршку свих људи који су у савезу, како најближих сарадника и радне заједнице, тако и људи из свих региона који су по њему значајан фактор тима КСС.

- По мом скромном мишљењу то је посао који знам да радим, у коме имам велико искуство стечено током 15 година вођења Партизана и осам година у водећем телу ФИБА Европе. Имам одличне конекције са свим људима ван земље, првенствено у ФИБА, а знамо да су лични односи основ завршавања многих послова. Ако ме изаберу за председника савеза то би било велико признање за мене, али и озбиљан посао којим сви у организацији треба да се бавимо. Савез је државна фирма, не може да функционише без помоћи државе, као што је и до сада функционисао. Господин Ђилас се с разлогом у доста наврата захваљивао и влади. То је нешто сасвим нормално и нема никакве везе са било којом политичком опцијом, већ је битно за Републику Србију, за децу и младе. Кошарка је по резултатима први спорт у Србији и морамо сви да дамо пун допринос да тако и остане.

Две олимпијске медаље су му остављене у наслеђе и посао чине тежим. Јер, биће тешко поновити такав домет на такмичењима која следе. А јавност учинак организације гледа првенствено кроз призму резултата репрезентације.

- Треба бити реалан и рећи да колико год савез унутра добро функционише, он се огледа и оцењује кроз учинак селекција. Да упростимо - ако се освајају медаље савез је добар. На крају крајева се своди на то да све зависи од играча и тренера. Међутим, велика је ствар да се направе услови да те девојке и момци имају добре услове за постизање задовољавајућих резултата. Иако то није ствар истине, већ перцепције сигурно ће сви оцењивати савез кроз оно што ураде јуниори, младе селекције, жене и сениори. А на мени и људима у савезу је да направимо услове да се остварују резултати.

Уз тврдњу прилаже необорив аргумент:

- Постоје анализе да колико год савез и сви ми радили на промоцији кошарке по целој Србији резултат те акције не може да се пореди са ефектом који изазове једна освојена медаља. Тад се сви клинци учлањују у клубове и школе кошарке, јер хоће да играју кошарку. Сада је изванредан тренутак да наставимо са омасовљавањем нашег златног спорта.

Примером женске кошарке то поткрепљује.

- Марина Маљковић то одлично ради, за сваку похвалу и поштовање су њене бесплатне школе кошарке за девојчице из основних школа. За похвалу су град Београд и сви који су омогућили да за ову акцију термини у салама буду бесплатни.

Констатација да је подлога за резултате сениорских тимова постављена средином прошле деценије кад су кадети, јуниори и млади доминирали на континенту.

- Једна од важних ставки програма који сам доставио члановима Скупштине управо је анализа стања у млађим категоријама са фокусом на то да створимо играче светског формата, оне који праве разлику. Треба да заузмемо став да ли је приоритет стварање таквих играча или екипни успеси. У том погледу морамо да имамо и стратегију везану за организацију такмичења млађих селекција у оним годиштима у којима имамо најперспективније играче и екипе. Не бих улазио у детаље, отишли бисмо прешироко, јер тема је прилично комплексна.

На ред је дошла и међународна политика. Тренутна ситуација у европској кошарци захтева доста дипломатије, истовремено треба градити и односе са НБА, јер репрезентација сваког лета зависи и од ставова клубова са оне стране баре.

- НБА утиче доста, поготово на Евролигу, а има одличне односе са ФИБА светом. Био сам осам година у ФИБА Европе, имам контакте и познанства са свим људима који су ту. И све приватне односе искористићу у пуној мери зарад користи Савеза. Ми не можемо много да утичемо, али можемо да партиципирамо и позиционирамо наше људе у ФИБА и ФИБА Европе. То је процес који траје, али га треба пажљиво неговати.

Кад смо се већ дотакли дипломатије, Даниловића смо упитали да ли ће користити добре односе Небојше Човића са Ђордијем Бертомеуом.

- Наравно да хоћу. Било би глупо да то не урадим, јер ако будем председник Савеза, бићу председник свих наших клубова. Свака добра идеја и иницијатива од кога год да потекне је добродошла, јер једино ако Партизан И Црвена звезда као водећи клубови имају иста размишљања, то је основа за заједнички наступ било да је реч о Влади Србије, ФИБА или Евролиги. То је једини начин да нешто постигнемо и будемо активни учесници. Не знам да ли можемо као савез да радимо велике промене на глобалном нивоу, али свуда треба да будемо присутни. Не треба се прецењивати, али ни да се потцењујемо јер ми смо актуелни освајачи две олимпијске медаље и те резултате треба да искористимо. Историја наше кошарке није почела са освајањем медаље у последње две три године већ је то озбиљна историја у којој су учествовали озбиљни људи било да причамо о спортистима или функционерима.

Прича везана за кошаркашке теме могла је да потраје у недоглед. Закључили смо је констатацијом да је за место потпредседника за финансије одабрао Бојана Радуна, човека за кога у свету привреде имају само речи хвале.

- Он је звездаш, као и Ана Јоковић, Игор Ракочевић и Душан Пројовић... Да видим да ли ће ми неко приговорити за клупску обојеност - уз смех је рекао Даниловић.