Тумбаковић: Tренерско и клупско ривалство подигло је фудбал на највиши ниво

Какав је Љубиша Тумбаковић приватно, није арогантан...

- Љубиша Тумбаковић из периода кад је почео да игра фудбал, затим из времена кад је играо у Партизану и Вардару, касније постао тренер новобеоградског Радничког, Партизана, до данас после свих тих година – апсолутно се није променио као личност. Потпуно се исто понашам и мислим да сам прескроман! Задржао сам исти круг пријатеља с којима сам се дружио у периоду кад сам покушавао да направим нешто у фудбалу и у тренерском послу. То је неко моје богатство...

Како идете у корак с променом вођења фудбала, с модернизацијом?

- Ја сам један од тренера који је међу првима почео да користи страну литературу. Пошто ми је супруга завршила руски језик и путовала у Русију, читао сам књиге Лобановског. Како је време пролазило тражио сам себе... Данас анализирам утакмице европских пет земаља које пратимо – Енглезе, Шпанце, Немце, Италијане, Французе, да ли у поставци играча, тактици, организацији игре, допуним неком књигом...

Шта вас чини срећним?

- Пре свега моје окружење... Да су чланови породици здрави и срећни, да моји пријатељи углавном живе коректно... Чини ме срећним кад видим неки помак у нашој свакодневици... Кад се пробудиш и знаш да те тог дана чека нешто лепо... А није сваки дан такав...

2016. је за вас била јако успешна одласком у Црну Гору...

- За мене је то пун погодак. Много сам срећан и задовољан, видим да у мени има још пуно енергије кад је тренерски посао у питању, нашао сам себе у том раду, дружењу са људима које познајем више од 25 година. Увек је у нашим утакмицама пре 20 година један од сегмената представљало и дружење. И сам дерби између Звезде и Партизана који су водили, Жива, Косан, Воја Лазаревић, Пижон, Љупко, Муки – са свима сам имао суперкоректан однос а имам и данас. То тренерско и клупско ривалство подигло је фудбал на највиши ниво, али бојим се да полако губимо корак у том термину ривалства. Морамо да зауставимо тај пад и да покушамо да се вратимо на ниво у којем је витештво било врло значајан део фудбала, дербија...

Шта очекујете у 2017. години?

- Био бих најсрећнијих кад би се наставио континуитет резултата из првог дела квалификација за СП, са прве три утакмице... Чекају нас два меча код куће, прво са Пољацима у марту, после у јуну са Јерменијом, желим да наставимо континуитет квалитетних резултата, да покушам да са Црном Гором направим добар резултат који ће и мени значити као тренеру.

Излазите ли у Подгорици?

- Излазим, Подгорица је постала јако леп град и има пуно места где може да се изађе. Одушевиле су ме неке нове прелепе грађевине које су уобличиле  стари део Подгорице... До мора је супер пут, тако да за 45 минута може да се стигне и до обале...

Где проводите више времена, у Србији или у Црној Гори?

- И тамо и овамо, али и у иностранству где гледам утакмице клубова у којима играју репрезентативци или наши наредни ривали. Највише проводим у авиону...

Надамо се и на релацији Подгорица – Москва у јуну 2018...

Комплетан интервју можете да прочитате у новогодишњем троброју Спортског журнала за 31. децембар, 1. и 2. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.