Кажем успех, мислим Теквондо клуб Галеб. Боље речено даме овог београдског клуба. „Коло је повела” Милица Мандић олимпијска шампионка из Лондона, сада је штафету преузела Тијана Богдановић, вицешампионка из Рио де Жанеира.
Тинејџерка која је експресно прешла пут од наде, до освајача олимпијског одличја дочекала нас је у сали недалеко од Професорске колоније, у којој је било поприлично тихо.
У плану промена категорије
У 2017. години Тијана ће прећи у тежу категорију.
- За почетак то ће бити до 53 килограма. Међутим та категорија није олимпијска. Уз велики тим стручњака, пре свега лекара, биће обављени бројни тестови. Морамо да видимо да ли могу да останем и да скидам тежину на 49 килограма, или да се селим у још тежу, олимпијску категорију до 57. Моја природна тежина је око 53, 54 килограма. Ако одем у тежу категорију, опростићу се од раније освојених бодова и мораћемо да почнемо цео процес сакупљања бодова од почетка, ако останем у 49, мораћу и даље веома да пазим на то да се здраво храним, под будним оком нашег тренера и нутриционисте Душка Илића.
- Прегурали смо турбулентан период. Скоро је фантастично шта смо успели у тако мало времена. После те буре била је потребна пауза, време да се напуне батерије, да се зажелим сале. После Игара у Рију нисмо ни причали колико ће да потраје пауза, оставили смо причу, док се све слегне. Затим смо се договорили месец и по, да бисмо ипак на крају, тек средином децембра поново почели са тренинзима – открива Тијана Богдановић. – Није било ни потребе да се жури. Прво такмичење је Отворено првенство САД крајем јануара, а у 2017. све ће бити подређено Светском шампионату.
Тијана, уз смех, коментарише да је ово вероватно и једина пауза коју ће имати у новом четворогодишњем циклусу.
- Искрено, после Рија, било је потребно наћи мотив и жељу. Вратила сам се у салу да помало радим, али највише да се видим са другарима, да опет будем са драгим људима.
На питање колико јој је Рио променио живот, одговара:
- Срећна сам што није. Мислим да је Милицу све било много теже. Била је прва златна девојка из теквондоа, једина. Дошла сам у тренутку кад смо већ имали олимпијску шампионку, а не заборавите да смо у Рију освојили осам медаља, дупло више него у Лондону... Са те стране била сам мање изложена. Цела породица, сви пријатељи остали су ту уз мене. Најбоља другарица, Марија Бабић, која ме је испратила за Рио, дошла је и да ме сачека.... Њихова срећа чини велики део мог резултата. Та пажња и подршка су непроцењиви.
Већ је толико пута поновљена прича како је Тијана гледала Миличине борбе у Лондону кад је освојила злато. Да ли је јој је Миличин успех дао крила?
- Тај моменат је донео преокрет у делу у којем сам схватила шта су Игре. Схватила сам величину такмичења, али тад нисам себе видела у тој улози. Имала сам само 14 година, још је то било далеко. Још увек сам била у клупи у основној школи.
Да ли су Игре биле онакве каквим сте их замишљали?
- Много сам размишљала о Рију, имала сам и неку слику захваљујући свему ономе што ми је Милица испричала. Гале ме је спремио, психолог... Била сам спремна, али, ипак никад не можете да будете потпуно спремни на оно што вас чека на Играма. Није само естетика у питању, грандиозност пројекта, величина борилишта, фантастично олимпијско село, близина највећих асова... Најјачи утисак оставило је наше заједништво. Енергија која вас носи кад навијају за вас са трибина, кад ви бодрите своју екипу. Та подршка и тај дух, то не може да се опише, само да се осети.
Комплетан интервју можете да прочитате у новогодишњем троброју Спортског журнала за 31. децембар, 1. и 2. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
