Tijana Bogdanović: Srećna sam što mi Rio nije promenio život

Kažem uspeh, mislim Tekvondo klub Galeb. Bolje rečeno dame ovog beogradskog kluba. „Kolo je povela” Milica Mandić olimpijska šampionka iz Londona, sada je štafetu preuzela Tijana Bogdanović, vicešampionka iz Rio de Žaneira.

Tinejdžerka koja je ekspresno prešla put od nade, do osvajača olimpijskog odličja dočekala nas je u sali nedaleko od Profesorske kolonije, u kojoj je bilo poprilično tiho.

- Pregurali smo turbulentan period. Skoro je fantastično šta smo uspeli u tako malo vremena. Posle te bure bila je potrebna pauza, vreme da se napune baterije, da se zaželim sale. Posle Igara u Riju nismo ni pričali koliko će da potraje pauza, ostavili smo priču, dok se sve slegne. Zatim smo se dogovorili mesec i po, da bismo ipak na kraju, tek sredinom decembra ponovo počeli sa treninzima – otkriva Tijana Bogdanović. – Nije bilo ni potrebe da se žuri. Prvo takmičenje je Otvoreno prvenstvo SAD krajem januara, a u 2017. sve će biti podređeno Svetskom šampionatu.

Tijana, uz smeh, komentariše da je ovo verovatno i jedina pauza koju će imati u novom četvorogodišnjem ciklusu.

- Iskreno, posle Rija, bilo je potrebno naći motiv i želju. Vratila sam se u salu da pomalo radim, ali najviše da se vidim sa drugarima, da opet budem sa dragim ljudima.

Na pitanje koliko joj je Rio promenio život, odgovara:

- Srećna sam što nije. Mislim da je Milicu sve bilo mnogo teže. Bila je prva zlatna devojka iz tekvondoa, jedina. Došla sam u trenutku kad smo već imali olimpijsku šampionku, a ne zaboravite da smo u Riju osvojili osam medalja, duplo više nego u Londonu... Sa te strane bila sam manje izložena. Cela porodica, svi prijatelji ostali su tu uz mene. Najbolja drugarica, Marija Babić, koja me je ispratila za Rio, došla je i da me sačeka.... Njihova sreća čini veliki deo mog rezultata. Ta pažnja i podrška su neprocenjivi.

Već je toliko puta ponovljena priča kako je Tijana gledala Miličine borbe u Londonu kad je osvojila zlato. Da li je joj je Miličin uspeh dao krila?

- Taj momenat je doneo preokret u delu u kojem sam shvatila šta su Igre. Shvatila sam veličinu takmičenja, ali tad nisam sebe videla u toj ulozi. Imala sam samo 14 godina, još je to bilo daleko. Još uvek sam bila u klupi u osnovnoj školi.

Da li su Igre bile onakve kakvim ste ih zamišljali?

- Mnogo sam razmišljala o Riju, imala sam i neku sliku zahvaljujući svemu onome što mi je Milica ispričala. Gale me je spremio, psiholog... Bila sam spremna, ali, ipak nikad ne možete da budete potpuno spremni na ono što vas čeka na Igrama. Nije samo estetika u pitanju, grandioznost projekta, veličina borilišta, fantastično olimpijsko selo, blizina najvećih asova... Najjači utisak ostavilo je naše zajedništvo. Energija koja vas nosi kad navijaju za vas sa tribina, kad vi bodrite svoju ekipu. Ta podrška i taj duh, to ne može da se opiše, samo da se oseti.

Kompletan intervju možete da pročitate u novogodišnjem trobroju Sportskog žurnala za 31. decembar, 1. i 2. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.