Од Ниша до Швајцарске пут је Душана Петровића (26) водио преко Београда, и стигао је где је наумио.
Већ четврту годину полако „крцка“ подно Алпа, у земљи са три званична језика, у којој се све битне одлуке доносе на референдуму.
Душан је скоро потписао за Баден, из истоименог места недалеко од Цириха, које се налази у кантону са немачким говорним подручјем.
- Нишко сам дете, поникао сам у Југопетрол Железничару, као и сваки клинац сањао сам да обучем дрес првог тима и да се остварим као професионални играч, али за то никад нисам добио шансу у родном граду, ни сам не знам из ког разлога, али добро. Судбина је хтела да идем другим путем - помало ће сетно Душан.
Ипак, сада је захвалан што се све овако издешавало.
- Рано сам кренуо трбухом за крухом, пут Београда. Први клуб био ми је ПКБ (2012), а потом сам прешао у Црвену звезду (2013). Имао сам шансу да радим са добрим тренерима, али ми је посебно драго што сам имао прилику да будем део црвено-белог тима на челу са Ненадом Перуничићем.
Кратко време је Петровић провео на српским суперлигашким теренима.
- Брзо је дошло време да се опробам у иностранству. Први клуб у Швајцарској био ми је Зофинген (2014). С обзиром да сам пружао добре партије врло брзо је дошло до сарадње са Амицитијом (2015) из Цириха, коју је тада водио наш тренер Роберт Костадиновић.
Наредну сезону Душан је играо у Штафи (2016).
- Поново сам сарађивао са нашим тренером, овај пут Предрагом Миличићем, за кога такође имам само речи хвале.
Онда је уследила дужа пауза.
- Неколико месеци имао сам проблема са повредом. Пре месец дана стигла је понуда Бадена (2017), решили су да се појачају у другом делу сезоне, и одлучио сам да се вратим на терен, јер се одлично осећам. Брзо смо се договорили око услова. Параф је на четири месеца, до краја сезоне, па ћемо видети како ће бити даље.
О новој екипи из друголигашког ранга не зна много, бар за сад.
- Баден дели треће место са 18 бодова колико имају Милин и Солотурн, Штафа има 21, а водећи Ендинген 26. Као и већина тимова у Швајцарској играју доста динамично, физички су јако спремни. Доведен сам да покријем позицију десног крила, али коректно могу да одрадим посао и на беку. Остаје ми да се докажем у новој средини, а како ће се прича одвијати до лета остаје да се види.
Потребно време за језик и систем
Душан се од доласка „врти“ по циришком кантону.
- Сваки почетак је тежак, требало је времена док сам се интегрисао, научио немачки језик (једна врста дијалекта) и ушао у њихов систем. Другачији смо народ, али кад се све сабере и одузме задовољан сам. Довде не бих догурао без подршке породице и оца, он је и најзаслужнији за све што сам постигао у каријери.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.