Ацо Петровић проговорио после 22 године: Силазак са постоља у Атини је био глупост!

Петровић је у интервјуу за хрватски „Вечерњи лист“ открио и ко је комадовао том одлуком.

– Знам да је из дворане постојала телефонска веза са Банским дворима где је седео Туђман, и договорено је соломонско решење. Треба се попети, узети медаљу, али после тога напустити подијум. Била је то апсолутно политичка одлука, и гледано са ове временске дистанце погрешна. Ја то никада не бих урадио – истакао је Петровић.

Постоји шала у српском народу на рачун комшија, која говори о томе да „Хрвати откако су сишли са постоља, више нису успели да се попну на њега“. Често им је на путу до подијума стајала и Србија, а Петровић се осврнуо и на то зашто је данас Србија кошаркашка нација, а не Хрватска.

– Хрватска није довољно неговала култ репрезентације на квалитетан начин, а и десило се да је на Сабору ХКС-а један човек 1995. посекао све што је вредело. После четири освојене медаље, он је излобирао смењивање Лалића, Новосела и Накића и поставио нове људе.

Слична ситуација влада и у клупској кошарци. После формирања регионалне лиге годинама  доминирају српски тимови, најпре Партизан, а сада и Црвена звезда.

Селектор Хрватске ипак сматра да би АБА лига изгубила смисао кад би црвено-бели добили специјалну позивницу Евролиге.

– Сваки спортски мотив играња у АБА лиги не би више имао никаквог смисла, али има га све до тренутка док је проточна према Евролиги и Еврокупу.

Искористио је Петровић прилику и да упореди себе и свог млађег брата, Дражена, који је 1993. године погинуо у саобраћајној несрећи.

– Ми јесмо браћа, али између нас је била провалија... провалија различитости. Ја после пораза данима не бих могао доћи себи, док би се он ресетовао после само 24 сата. Био је човек који не гледа преко рамена. Да није био такав, можда би и данас био жив. На ту кобну утакмицу дошао је с повредом лигамената, да је слушао лекаре, не би ни играо на том мечу, не би ни дошао на њега и био би жив сада – закључио је Петровић.