Српски се све чешће чује у професионалном тенису. Колико због утицаја данашње феноменалне генерације, толико због чињенице да је много људи током последњих деценија отишло из Србије или Југославије, тек мало-мало па неко нов са нашег говорног подручја избије у први план.
Последња у том низу је Викторија Голубић, 24-годишња Швајцаркиња, која је буквално преко ноћи почела да се пење ка врху ВТА Тура. До прошлог лета потпуно непозната, заблистала је освојивши у Гштаду прву и још увек једину титулу.
Прошлу годину је почела на 149. месту ВТА листе, када је узела трофеј била је 105, а сада је 59.
- Моја победа у Гштаду је била велико изненађење јер је требало да играм квалификације - прича Голубићева која је у Дубаију поражена у 2. рунди од Каролине Вознијацки. - На срећу, успела сам као претпоследња да уђем у главни жреб, али нико заиста није очекивао да ћу освојити турнир.
Била је то сензација чак и за њене земљаке.
- Може се рећи да су већ прошлог пролећа, после Фед купа који сам добро одиграла, сви почели да се питају ко је та Голубић – подсетила је на полуфиналне тријумфе над Плишковом и Штрицовом. - Имала сам добру годину и већ сам други рекет Швајцарске. Људи ме више познају него раније.
Рођена је у Цириху, али домовину својих предака не заборавља. У ствари обе домовине, јер јој је мајка Српкиња, а отац Хрват.
- Мама је из Београда, из Кумодража. Имам родбину тамо. Она је рођена у Сагоњеву. Тата је из Которибе код мађарске границе. Није далеко од Загреба. То је Међумурје. Мама и тата су се упознали у Аустрији, па су заједно отишли у Швајцарску.
Једва чека да поново дође у Кумодраж.
- Нисам скоро била у Београду, али планирам ове године да поново посетим породицу. Волим тамо да се вратим – са осмехом каже. - Довољно је јести домаћа јела, довољно је само поврће из баште. Укус је потпуно другачији од онога што ми једемо. Тетка спрема све, увек има доста.
А на питање које јело највише воли - одговор стандардан.
- Обожавам сарму, њу могу увек да једем.
Тенис игра као шах, сваки поен гради у више комбинација.
- Имам једноручни бекхенд, волим доста да варирам. Слајс, брзо, полако, одлично се померам и читам игру. Могу јако добро да играм контре са обе стране. Идем и на мрежу - набраја.
Воли да се прича са српским тенисеркама.
- У децембру сам неколико пута тренирала са Иваном Јоровић у Келну. Познајем и Александру Крунић, увек се помало дружимо. Где год је „ић”, нађемо се и лепо је да и ми из различитих земља причамо. Не познајем тако добро оне боље рангиране јер су оне дуже на врхунском нивоу док сам ја тек ушла прошле године. Зато боље познајем оне са мањих такмичења.
Још увек се адаптира на врхунске турнире.
- На овом нивоу физичка спрема је много важна, као и улазак у меч, мораш од првог поена да будеш сто одсто. Зато ми је било важно да се прво стабилизујем ту где сам. То сам успела прошле године и сада желим још боље. Прво хоћу да напредујем као тенисерка, а онда ће рејтинг сам доћи. Сада сам 59. на свету, било би лепо да прво уђем у 50. Мени је увек циљ да освајам титуле, а на грен слемовима да одем што даље.
Дилема Ноле или Федерер није лака.
- Ипак сам за Роџера, тамо сам рођена, гледала сам га од када сам била дете. Увек је био велики мој идол – уздише али нема куд.
Швајцарском чуду никад краја. Од Мартине Хингис преко Стена Вавринке до Федерера велики асови се стално нижу. Тако мала земља а препуна шампиона?
- То ме сви питају. Не могу да тачно кажем али организација је одлична. Имамо добру инфраструктуру, играчи су из спортских породица, помаже и менталитет као у мом случају.
Шта је у вама швајцарско, а шта југословенско?
- Тачна сам и коректна због Швајцарске. Шта кажем, тако ће и бити. Можда сам борбенија због српско-хрватског менталитета. Темпераментна сам, умем да сломим рекет или бацим лопицу, што је више српско-хрватски.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
