Srpski se sve češće čuje u profesionalnom tenisu. Koliko zbog uticaja današnje fenomenalne generacije, toliko zbog činjenice da je mnogo ljudi tokom poslednjih decenija otišlo iz Srbije ili Jugoslavije, tek malo-malo pa neko nov sa našeg govornog područja izbije u prvi plan.
Poslednja u tom nizu je Viktorija Golubić, 24-godišnja Švajcarkinja, koja je bukvalno preko noći počela da se penje ka vrhu VTA Tura. Do prošlog leta potpuno nepoznata, zablistala je osvojivši u Gštadu prvu i još uvek jedinu titulu.
Prošlu godinu je počela na 149. mestu VTA liste, kada je uzela trofej bila je 105, a sada je 59.
- Moja pobeda u Gštadu je bila veliko iznenađenje jer je trebalo da igram kvalifikacije - priča Golubićeva koja je u Dubaiju poražena u 2. rundi od Karoline Voznijacki. - Na sreću, uspela sam kao pretposlednja da uđem u glavni žreb, ali niko zaista nije očekivao da ću osvojiti turnir.
Bila je to senzacija čak i za njene zemljake.
- Može se reći da su već prošlog proleća, posle Fed kupa koji sam dobro odigrala, svi počeli da se pitaju ko je ta Golubić – podsetila je na polufinalne trijumfe nad Pliškovom i Štricovom. - Imala sam dobru godinu i već sam drugi reket Švajcarske. Ljudi me više poznaju nego ranije.
Rođena je u Cirihu, ali domovinu svojih predaka ne zaboravlja. U stvari obe domovine, jer joj je majka Srpkinja, a otac Hrvat.
- Mama je iz Beograda, iz Kumodraža. Imam rodbinu tamo. Ona je rođena u Sagonjevu. Tata je iz Kotoribe kod mađarske granice. Nije daleko od Zagreba. To je Međumurje. Mama i tata su se upoznali u Austriji, pa su zajedno otišli u Švajcarsku.
Jedva čeka da ponovo dođe u Kumodraž.
- Nisam skoro bila u Beogradu, ali planiram ove godine da ponovo posetim porodicu. Volim tamo da se vratim – sa osmehom kaže. - Dovoljno je jesti domaća jela, dovoljno je samo povrće iz bašte. Ukus je potpuno drugačiji od onoga što mi jedemo. Tetka sprema sve, uvek ima dosta.
A na pitanje koje jelo najviše voli - odgovor standardan.
- Obožavam sarmu, nju mogu uvek da jedem.
Tenis igra kao šah, svaki poen gradi u više kombinacija.
- Imam jednoručni bekhend, volim dosta da variram. Slajs, brzo, polako, odlično se pomeram i čitam igru. Mogu jako dobro da igram kontre sa obe strane. Idem i na mrežu - nabraja.
Voli da se priča sa srpskim teniserkama.
- U decembru sam nekoliko puta trenirala sa Ivanom Jorović u Kelnu. Poznajem i Aleksandru Krunić, uvek se pomalo družimo. Gde god je „ić”, nađemo se i lepo je da i mi iz različitih zemlja pričamo. Ne poznajem tako dobro one bolje rangirane jer su one duže na vrhunskom nivou dok sam ja tek ušla prošle godine. Zato bolje poznajem one sa manjih takmičenja.
Još uvek se adaptira na vrhunske turnire.
- Na ovom nivou fizička sprema je mnogo važna, kao i ulazak u meč, moraš od prvog poena da budeš sto odsto. Zato mi je bilo važno da se prvo stabilizujem tu gde sam. To sam uspela prošle godine i sada želim još bolje. Prvo hoću da napredujem kao teniserka, a onda će rejting sam doći. Sada sam 59. na svetu, bilo bi lepo da prvo uđem u 50. Meni je uvek cilj da osvajam titule, a na gren slemovima da odem što dalje.
Dilema Nole ili Federer nije laka.
- Ipak sam za Rodžera, tamo sam rođena, gledala sam ga od kada sam bila dete. Uvek je bio veliki moj idol – uzdiše ali nema kud.
Švajcarskom čudu nikad kraja. Od Martine Hingis preko Stena Vavrinke do Federera veliki asovi se stalno nižu. Tako mala zemlja a prepuna šampiona?
- To me svi pitaju. Ne mogu da tačno kažem ali organizacija je odlična. Imamo dobru infrastrukturu, igrači su iz sportskih porodica, pomaže i mentalitet kao u mom slučaju.
Šta je u vama švajcarsko, a šta jugoslovensko?
- Tačna sam i korektna zbog Švajcarske. Šta kažem, tako će i biti. Možda sam borbenija zbog srpsko-hrvatskog mentaliteta. Temperamentna sam, umem da slomim reket ili bacim lopicu, što je više srpsko-hrvatski.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
