Богата је каријера иза Александра Стојмировића (34), бочног офанзивца који је променио више од десет клубова. Доскорашњи адут Динама из Врања, међутим, уместо да у миру ужива у зрелим играчким данима, и искуством помаже млађима, кипти од беса због свега што је, у последње време, доживео у претходним нашим клубовима.
Питања му није требало постављати, речи су из њега саме куљале:
– Фудбал је игра, спорт, и то, пре свега, треба и да остане, ако уопште људи који руководе савезом и клубовима знају шта је то спорт! Очигледно је да не знају, или да и они који знају, зарад својих интереса, не желе ништа да кажу. Оно што ми се десило, на заласку каријере, овде, у мојој земљи је озбиљна и јако застрашујућа ствар. Не знам шта бих рекао надолазећим младим талентима, али, ако се ништа не промени, не бих ни свом сину предложио да игра фудбал у Србији!
А онда – конкретно.
– У последњих годину дана доживео сам да ме из два клуба, Радничког 1923 и Јагодине, варају на исти начин! Оба клуба под блокадом успевају да региструју играче, а да притом нје исплате новац који дугују мојим колегама и мени, и то више од две године!
Узвикнуо је:
– Корупција! Срам их било! Има фудбалера који, у три узастопна клуба у којима су били стандардни играчи, нису добили ни десет одсто од својих зарада! Од чега ће ти људи да живе? Да буду социјални случајеви?! Неко ће рећи – па шта, наплатиће свакако тај новац. Можда и хоће некад, иако Арбитражни суд више нема никакву функцију с обзиром да, и поред правоснажних и извршних пресуда и блокада на Дисциплинској комисији, клубови и даље раде шта желе.
Стојмировић у даху, користећи и иронију као оружје, наставља:
– Знамо да се свело на продају младих играча да би се узимале паре и правиле разне комбинације са менаџерима, али – не могу се сви продати у иностранство! Не могу сви да играју топ фудбал! Зато и постоји једна лига, да би добри фудбалери и колектив правили топ играче и репрезентативце. Али, зашто плаћати просек и добре играче?! Они нису потребни ником! Они су вишак. Зашто давати новац искуснима? Од њих нема користи!
Узео је, на секунд само, ваздух, па завршио:
– Све су то размишљања руководилаца клубова, а сами не знају да једно без другог не може! Како би и знали, кад већина њих није ни потрчала за лоптом! Ако и јесу – нису се никад остварили као спортисти, па имају комплексе.
Гневни фудбалер потенцира колегијалну солидарност:
– Они који зарађују морају да буду уз фудбалере који не примају новац и муче се. Сви знамо како се колеге саосећају у неким земљама. Код нас, да нема Синдиката Независност који износи све трагедије, не знам ни шта би било више са фудбалерима.
Фудбалски савез Србије окренуо леђа
Стојмировић је посебно киван на ФС Србије:
– Потпуно је окренуо леђа фудбалерима и дао апсолутну слободу руководиоцима клубова да својевољно уништавају, газе и понижавају сваког ког пожеле, и да притом не сносе последице! Да ли су у питању неисплаћени дугови, да ли малтретирање, претње и шта још већ... Срамно и понижавајуће! Нигде нисам видео већу нетрпељивост према својој деци као на примеру ФС Србије, а играо сам у шест земаља. Сви су бољи од нас! Отворите очи, могао бих сатима да причам, али не знам да ли ће ико да чује. Правда за фудбал!
Руководиоцима пуни џепови
Стојмировић наводи да никад није терао „мак на конац”:
– Увек кад су ми клубови остајали дужни, излазио сам им у сусрет. Желео сам да им опростим део дуга, не би ли тако помогао њима, фудбалу, иако сам знао да тако пуним џеп руководиоцима. За разлику од њих, ја сам спортиста, то ми је у крви.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
