Bogata je karijera iza Aleksandra Stojmirovića (34), bočnog ofanzivca koji je promenio više od deset klubova. Doskorašnji adut Dinama iz Vranja, međutim, umesto da u miru uživa u zrelim igračkim danima, i iskustvom pomaže mlađima, kipti od besa zbog svega što je, u poslednje vreme, doživeo u prethodnim našim klubovima.
Pitanja mu nije trebalo postavljati, reči su iz njega same kuljale:
– Fudbal je igra, sport, i to, pre svega, treba i da ostane, ako uopšte ljudi koji rukovode savezom i klubovima znaju šta je to sport! Očigledno je da ne znaju, ili da i oni koji znaju, zarad svojih interesa, ne žele ništa da kažu. Ono što mi se desilo, na zalasku karijere, ovde, u mojoj zemlji je ozbiljna i jako zastrašujuća stvar. Ne znam šta bih rekao nadolazećim mladim talentima, ali, ako se ništa ne promeni, ne bih ni svom sinu predložio da igra fudbal u Srbiji!
A onda – konkretno.
– U poslednjih godinu dana doživeo sam da me iz dva kluba, Radničkog 1923 i Jagodine, varaju na isti način! Oba kluba pod blokadom uspevaju da registruju igrače, a da pritom nje isplate novac koji duguju mojim kolegama i meni, i to više od dve godine!
Uzviknuo je:
– Korupcija! Sram ih bilo! Ima fudbalera koji, u tri uzastopna kluba u kojima su bili standardni igrači, nisu dobili ni deset odsto od svojih zarada! Od čega će ti ljudi da žive? Da budu socijalni slučajevi?! Neko će reći – pa šta, naplatiće svakako taj novac. Možda i hoće nekad, iako Arbitražni sud više nema nikakvu funkciju s obzirom da, i pored pravosnažnih i izvršnih presuda i blokada na Disciplinskoj komisiji, klubovi i dalje rade šta žele.
Stojmirović u dahu, koristeći i ironiju kao oružje, nastavlja:
– Znamo da se svelo na prodaju mladih igrača da bi se uzimale pare i pravile razne kombinacije sa menadžerima, ali – ne mogu se svi prodati u inostranstvo! Ne mogu svi da igraju top fudbal! Zato i postoji jedna liga, da bi dobri fudbaleri i kolektiv pravili top igrače i reprezentativce. Ali, zašto plaćati prosek i dobre igrače?! Oni nisu potrebni nikom! Oni su višak. Zašto davati novac iskusnima? Od njih nema koristi!
Uzeo je, na sekund samo, vazduh, pa završio:
– Sve su to razmišljanja rukovodilaca klubova, a sami ne znaju da jedno bez drugog ne može! Kako bi i znali, kad većina njih nije ni potrčala za loptom! Ako i jesu – nisu se nikad ostvarili kao sportisti, pa imaju komplekse.
Gnevni fudbaler potencira kolegijalnu solidarnost:
– Oni koji zarađuju moraju da budu uz fudbalere koji ne primaju novac i muče se. Svi znamo kako se kolege saosećaju u nekim zemljama. Kod nas, da nema Sindikata Nezavisnost koji iznosi sve tragedije, ne znam ni šta bi bilo više sa fudbalerima.
Fudbalski savez Srbije okrenuo leđa
Stojmirović je posebno kivan na FS Srbije:
– Potpuno je okrenuo leđa fudbalerima i dao apsolutnu slobodu rukovodiocima klubova da svojevoljno uništavaju, gaze i ponižavaju svakog kog požele, i da pritom ne snose posledice! Da li su u pitanju neisplaćeni dugovi, da li maltretiranje, pretnje i šta još već... Sramno i ponižavajuće! Nigde nisam video veću netrpeljivost prema svojoj deci kao na primeru FS Srbije, a igrao sam u šest zemalja. Svi su bolji od nas! Otvorite oči, mogao bih satima da pričam, ali ne znam da li će iko da čuje. Pravda za fudbal!
Rukovodiocima puni džepovi
Stojmirović navodi da nikad nije terao „mak na konac”:
– Uvek kad su mi klubovi ostajali dužni, izlazio sam im u susret. Želeo sam da im oprostim deo duga, ne bi li tako pomogao njima, fudbalu, iako sam znao da tako punim džep rukovodiocima. Za razliku od njih, ja sam sportista, to mi je u krvi.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
