ЧЕЛИНЏ: Нема уживања у поразима

Пише: Војин Величковић

Спортисти не уживају у поразима. И баш то је показао Новак Ђоковић после неуспеха против Кирјоса у Акапулку кад је издржао само десетак секунди у разговору са новинарима, баш као и јесенас против Баутисте у Шангају, када је цепао мајицу и ломио рекет. Кад се губи, нема уживања у тенису.

Зато Новак мора што пре да се ресетује и покуша да врати основно уживање у спорту, а то су победе. Суштина спорта није уживање него побеђивање. Свако ко другачије размишља, заврши на оној другој страни. Пораженој.

Сама одлука да прекине паузу и заигра у Акапулку, говори да је Ђоковић поново почео да размишља правилно, да је схватио да само ако врати оне приоритете којих се јесенас одрекао – да буде први на свету и осваја највеће титуле – може поново не само да ужива у тенису, него и да се можда врати тамо где му је и место.

Међутим, сада постоји један други проблем који се добро видео у његова два последња пораза – против Истомина у Мелбурну и Кирјоса у Мексику.

Новак је изгубио неке од својих највећих квалитета. Против Узбекистанца, иако 112. на свету, није искористио шансе за преокрет, а против Аустралијанца, велике наде белог спорта, најгоре је одиграо најважнији гем.

Проблем је што тенис не трпи прекидаче. У овом спорту не можете да се искључите па онда укључите и све одмах буде као да се ништа није десило.

Ноле је прошле године повукао потез који је имао ланчану реакцију. Изгурао је тенис са листе приоритета, смањио број тренинга, почео да губи и изгубио психолошку супериорност.

Сада жели да је врати, али то не само да не може преко ноћи, него није сигурно да ће икада поново моћи.

Да би вратио ону невероватну моћ побеђивања коју је имао у периоду највеће доминације, Ноле поново мора да се определи за максимална одрицања.

Ма колико талентован и рођен за првог на свету, он то може да оствари само ако је 100 одсто посвећен тенису.

Све остало мораће да сачека неко друго време. Наравно, под условом да Ђоковић жели да поново буде онај непобедиви шампион.

Ако жели да губи од Истомина и Кирјоса много пре финала, онда нема љутње ни цепања мајице. Такав је избор направио.