Пораз Србије од Новог Зеланда

Аплаузи београдске публике испратили су Србију на Светско првенство у Шпанији. Аплаузи и поред пораза од Новог Зеланда у последњој провери пред Мундобаскет. Није идеалан начин за опроштај, али јесте генерална проба по мери.

Јер, Србија је одиграла меч против изузетно чврстог ривала коме је све полазило за руком, док лопте наших момака нису пролазиле кроз обруч као иначе. А та ситуација може да се догоди, због чега је и овај пораз користан.

Нити је Ђорђевић крио која му је основна жеља, нити је то могло да се не примети током свих припремних мечева. Одбрана је заштитни знак Србије.

А када тим којем је највећа снага заштита свог коша прими 17 поена за пет минута, а још 13 до краја четвртине, онда је јасно да нешто није ваљало у окршају са Новим Зеландом. Ако је некада требало бедем да попусти, ово је био прави тајминг.

Тај други период посебно боли када се у једначину укључи и домаћа публика, идеја свечаног опроштаја од Београда уочи пута на Светско првенство.

Изгубити четвртину 30:14 седам дана пред премијеру на Мундобаскету није деловало охрабрујуће. Знали су то и наши најбољи играчи, увукла се нервоза. Ипак су у досадашњем делу припрема побеђивали боље тимове од Новог Зеланда. Додуше, не и чвршће.

Заиста је екипа Ненада Вучинића права ратничка, њихова агресија (често претерана) нервирала је наше момке. Али, управо је у томе била поента, тај меч је била идеална проба за оно што следи. Тамо где ће баш севати лактови, где се неће презати ни од чега.

Док су Марковић, Богдановић и пре свих расположени Теодосић хранили Радуљицу, Крстића и Штимца, Србија је водила 29:19 (десети минут).

Када је доток лопте центрима стао, кренула је рафална паљба убитачног стрелца Кирка Пенија и другова. Серију 13:0 гостију испратило је додатних 7:0 и Орлови су одједном заостајали девет разлике (46:37).

Током друге четвртине Александар Ђорђевић удаљио је из тима Владимира Мицова, који је незадовљан изменом нешто приговорио селектору.А „као за инат“ шут никако није служио ни Богдановића ни Бјелицу.

И док је младом беку лопта наставила да клизи по обручу, његов нови саиграч из Фенербахчеа се пробудио.

Два потеза Бјелице (кош уз фаул је био производ сјајне контре у којој је учествовала цела петорка) тргла су и екипу и публику. Агресивност се подигла на ниво „Нови Зеланд“ а то је донело егал утакмицу. Не и преокрет, чак ни изједначење.

У последњих пет минута ушло се резултатом 76:81. То је неко време када на утакмицу долази Богдановић. Тројка. То су и тренуци Бјелице. Кош уз фаул, па још два бацања. У репрезентативном дресу то посебно воли и Симоновић. Тројка, 114 секунди пре краја, за 89:90.

Али, шта вреди када Вукона баци камен с рамена уз звук сирене и погоди тројку после сјајне одбране Србије. Богдановић сам против свих за 93:95, али опет сирена прати тројку Новозеланђана, овог пута Вебстера.

Резултат је 93:98, 28 секунди пре краја. Ништа од преокрета, ништа од победе. То је и немогуће када примиш више од 100 поена. Али, аплаузи су рекли да Србија верује у Србију.