Даниловић: Партизан је сигурно најбољи продукт српске, а један од најбољих производа европске кошарке

Можете да се сликате, али не смете да дирате. Упорно су понављала двојица дечака свима који би право са врата галерије „Штаб“ ишли право ка пехару. Највреднијем благу из пребогате ризнице Партизана.

Тај пехар је 16. априла 1992. године завршио у рукама Александра Ђорђевића који је неколико минута раније убацио тројку, две секунде пре краја финала Купа европских шампиона, тројку којом је донео Партизану титулу првака Европе.

Прву, за сада и једину у историји клуба. Тројку која је најчешћи мотив на сликама на зидовима галерије „Штаб“ која је била сведок прославе вредног јубилеја – 25. година од освајања титуле првака Европе.

Четврт века је прошло, али као што је Предраг Саша Даниловић рекао у обраћању свим гостима, саиграчима из те генерације, актуелним првотимцима, људима који су били сведоци те чудесне вечери...

- Емоције су и сада приближно исте као и те вечери у Истанбулу.

А емоције су јаке. Избијају из сваког правог малог уметничког дела које је настало да обогати изложбу којом су се Партизан и група навијача окупљана у групи „Гробарски треш романтизам“, сетили до чудесног успеха из Истанбула.

Била је ту већина играча из те чувене генерације, неки су оправдано били одсутни. Као рецимо Александар Ђорђевић, јунак те истанбулске вечери. Он је синоћ водио Бајерн на утакмици против Бона, али се претходно видео снимком обратио свима.

- Када сам погледао видео који је припремљен као најава овог јубилеја, зумирао сам видео и гледајући кошеве Киће, Праје, шут од таблу Керкеза, неке лукове Бобана, Мишка Марића и осталих играча, тражио себе на трибинама. После тога постоје други снимци, те истанбулске утакмица, шута којим је Партизан освојио Куп шампиона и некако ми се чинило да сви ти људи који су претходили тој победи Партизана, сви који су пре тога радили у клубу су на неки начин водили ту лопту коју сам ја испустио и свом снагом и љубави према Партизану натерео да уђе у кош. Велика ми је част што сам носио дрес Партизана и што сам био део те велике породице, а мој анајвећа награда је љубав коју су нам сви партизановци пружали.

Млађан Шилобад се са „дупле фунцкије“ обратио присутнима - сада је извршни директор Партизана, а те 1992. је био део тима који је освојио Европу.

- Жао ми је што нисмо ту сви који смо учествовали у том успеху. Посебно желим да се захвалим породицама професора Александра Николића и Драгише Шарића. Када смо славили 20 година од ове титуле, у Фуенлабраду смо послали реплику трофеја која краси њихове канцеларије. Овог пута направићемо заставу која ће представљати наше нераскидиво пријатељство. Она ће бити окачена у њиховој дворани како би сви њихови противници знају да је Партизан заједно са Фуенлабрадом.

Човек који је био најкориснији играч завршног турнира у Истанбулу, који је као играч, али и као председник обележио једну еру Партизана, Предраг Даниловић, сада први човек српске кошарке, није крио одушевљење.

- Мало пре сам причао са Миленком Савовићем и запитали смо се да ли је могуће да је прошло 25 година. Прошло је, али осећања су приближно иста и дан данас. Партизан је сигурно најбољи продукт српске, а један од најбољих производа европске кошарке. Са толико великих играча и тренера, броја учешћа на завршним турнирима, освајања фајнал фора, европских титула... Свима нама много значи што је уприличен овакав догађај као подсећање на те тренутке – рекао је Даниловић.