Danilović: Partizan je sigurno najbolji produkt srpske, a jedan od najboljih proizvoda evropske košarke

Možete da se slikate, ali ne smete da dirate. Uporno su ponavljala dvojica dečaka svima koji bi pravo sa vrata galerije „Štab“ išli pravo ka peharu. Najvrednijem blagu iz prebogate riznice Partizana.

Taj pehar je 16. aprila 1992. godine završio u rukama Aleksandra Đorđevića koji je nekoliko minuta ranije ubacio trojku, dve sekunde pre kraja finala Kupa evropskih šampiona, trojku kojom je doneo Partizanu titulu prvaka Evrope.

Prvu, za sada i jedinu u istoriji kluba. Trojku koja je najčešći motiv na slikama na zidovima galerije „Štab“ koja je bila svedok proslave vrednog jubileja – 25. godina od osvajanja titule prvaka Evrope.

Četvrt veka je prošlo, ali kao što je Predrag Saša Danilović rekao u obraćanju svim gostima, saigračima iz te generacije, aktuelnim prvotimcima, ljudima koji su bili svedoci te čudesne večeri...

- Emocije su i sada približno iste kao i te večeri u Istanbulu.

A emocije su jake. Izbijaju iz svakog pravog malog umetničkog dela koje je nastalo da obogati izložbu kojom su se Partizan i grupa navijača okupljana u grupi „Grobarski treš romantizam“, setili do čudesnog uspeha iz Istanbula.

Bila je tu većina igrača iz te čuvene generacije, neki su opravdano bili odsutni. Kao recimo Aleksandar Đorđević, junak te istanbulske večeri. On je sinoć vodio Bajern na utakmici protiv Bona, ali se prethodno video snimkom obratio svima.

- Kada sam pogledao video koji je pripremljen kao najava ovog jubileja, zumirao sam video i gledajući koševe Kiće, Praje, šut od tablu Kerkeza, neke lukove Bobana, Miška Marića i ostalih igrača, tražio sebe na tribinama. Posle toga postoje drugi snimci, te istanbulske utakmica, šuta kojim je Partizan osvojio Kup šampiona i nekako mi se činilo da svi ti ljudi koji su prethodili toj pobedi Partizana, svi koji su pre toga radili u klubu su na neki način vodili tu loptu koju sam ja ispustio i svom snagom i ljubavi prema Partizanu natereo da uđe u koš. Velika mi je čast što sam nosio dres Partizana i što sam bio deo te velike porodice, a moj anajveća nagrada je ljubav koju su nam svi partizanovci pružali.

Mlađan Šilobad se sa „duple funckije“ obratio prisutnima - sada je izvršni direktor Partizana, a te 1992. je bio deo tima koji je osvojio Evropu.

- Žao mi je što nismo tu svi koji smo učestvovali u tom uspehu. Posebno želim da se zahvalim porodicama profesora Aleksandra Nikolića i Dragiše Šarića. Kada smo slavili 20 godina od ove titule, u Fuenlabradu smo poslali repliku trofeja koja krasi njihove kancelarije. Ovog puta napravićemo zastavu koja će predstavljati naše neraskidivo prijateljstvo. Ona će biti okačena u njihovoj dvorani kako bi svi njihovi protivnici znaju da je Partizan zajedno sa Fuenlabradom.

Čovek koji je bio najkorisniji igrač završnog turnira u Istanbulu, koji je kao igrač, ali i kao predsednik obeležio jednu eru Partizana, Predrag Danilović, sada prvi čovek srpske košarke, nije krio oduševljenje.

- Malo pre sam pričao sa Milenkom Savovićem i zapitali smo se da li je moguće da je prošlo 25 godina. Prošlo je, ali osećanja su približno ista i dan danas. Partizan je sigurno najbolji produkt srpske, a jedan od najboljih proizvoda evropske košarke. Sa toliko velikih igrača i trenera, broja učešća na završnim turnirima, osvajanja fajnal fora, evropskih titula... Svima nama mnogo znači što je upriličen ovakav događaj kao podsećanje na te trenutke – rekao je Danilović.