Александар Каракашевић: Никад није било горе, срамота ме је што се бавим овим спортом!

Мушкарци раде у Београду, појачани микс дубл партнерком Александра Каракашевића, Литванком Рутом Паскаускиене.

У београдском Мастеру је и други путник за Немачку, Бојан Црепуља, а спарингују Марко Петков, Илија Мајсторовић...

Расположење српског олимпијца пред одлазак на шампионат је прилично суморно без уобичајеног налета адреналина који прати припреме пред тако велико такмичење.

Дешавања у пинг-понгу последњих месеци, или десет година бацили су спорт на маргине, а Каракашевић се тешко мири са стањем.

– Никад није било горе него сад. Дотакли смо дно. Срамота ме је што се бавим овим спортом, а били смо међу најтрофејнијим у Југославији. Сад су функционери срозали овај спорт на најниже гране. Нећу да именујем било кога, јер никога ко ради у пинг-понгу не интересује то што ради. Само су функције битне. Због њих ме је и срамота, они блате сва имена која су прославила ову земљу. Вређају нас, јер за њих нико никад није ни чуо – рекао је Каракашевић.

У даху, из очаја, Каракашевић наставља:

– Ово што се догађа је трагедија, која се граничи са беснилом и лудилом. Играчи и спорт су потпуно небитни, само се води рачуна ко ће да буде председник, ко генерални секретар, ја теби, ти мени, трговине функцијама... Наклапа се о томе да ли ће лига да има 10 или 12 клубова да би се некоме чиниле услуге, а при том никог не занима што имамо један и по клуб који функционише. Воде се дебате да ли треба да се пусте странци, а нама је квалитет на дну... Нама деца три месеца играју истом гумом и немају лоптице. Играју по кршевима од столова, немамо салу са тарафлексом, нема тренера, новца за припреме и турнире, нема ко, како, где и са чим да ради са њима. Како да рачунамо да имамо будућност кад нико не води рачуна о тој деци. Да не причам да култ репрезентације не постоји. Играти за Србију више нема никакву тежину.

Каракашевић истиче да му је само важно да се одржи спорт.

– Најважније је да најбољи играју и да имају основне услове за то, а сад су почели и људи који ни мало не познају спорт да се мешају у стручни део. То је стварно последња кап.

Каракашевић је први пут играо на Светском шампионату 1995, јер га је две године раније селектор, отац Миливој скинуо са списка. Није био ни на шампионату 2000. године и због повреде 2013. На свим осталим првенствима у последњих 23 године је играо.

Прошле године је обећао медаљу на Европском и опроштај од репрезентације. Медаљу је освојио у миксу са Рутом, а обоје су се још једном удружили да покушају да се домогну одличја и на светском.

Прошли пут у Кини били су надомак медаље. У дублу, Сале игра са Пољаком Ванг Зенг Јиом.

– Уморан сам. Већ три године играм без престанка. Прво сам јурио бодове за Олимпијске игре, онда су дошле Игре, па ангажман у Чешкој. Све заједно имао сам недељу дана одмора. Играм као да имам 12 година – нагласио је Каракашевић.