Мало теже него што је то био случај на београдској премијери овог лета, али селектор Караџић ипак може да буде задовољан.
И победом, али још више начином на који су наше репрезентативке реаговале на константно вођство Јапана из првог полувремена, па и како су меч преломиле у трећем периоду, потом рутински привеле крају.
За разлику од прве провере против Јапана, наш тим овог пута није тако добро служио шут.
Али, наше девојке су овог пута успеле и да похватају све своје промашаје. Већ на полувремену су имала чак 11 скокова у нападу. Што је и те како био добар сигнал.
Међутим, Јапан је од половине првог периода успео да преузме иницијативу и потом је дуго држао вођство. Додуше, минимално, али је током првих 20 минута углавном водио.
Играо се 25. минут. Уследила је тројка Јелене Миловановић, па још једна њена, онда сјајан продор... Ствари су полако долазиле на своје место.
Баш као што и „захтевају“ припремне утакмице, селектор Караџић је доста ротирао. Кад кажемо „доста“ мислимо на оне девојке на које је могао да рачуна. Јуче су чак четири биле ван игре.
Осим Соње Петровић која се опоравља од повреде листа и која је пропустила и први меч против Јапана, у цивилу је била и Невена Јовановић која је одмарала пошто је у првом мечу осетила бол у левом стопалу, на коме јој је током меча стајао лед.
Такође, ни Ана Дабовић није могла да игра, пошто је у првом мечу против Јапана осетила бол. Била је у тиму, али није улазила у игру.
Тамара Радочај јесте, али је већ у првом периоду добила ударац у кук и играла је само осам минута.
И то су највећи проблеми са којима се наш тим и стручни штаб сусрећу. Јер, игра, чак и када су на терену неке „алтернативне” петорке изгледа сасвим добро.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.