Тежак задатак за шампионке, против Словеније морају да добију са најмање шест разлике, вероватно без Ане Дабовић!

Специјално за Журнал из Чешке: Биљана Костреш

Пола сата пре одласка на тренинг, такав је био договор, дошли смо у хотел Кларион, дом кошаркашица Србије током Европског првенства у Прагу.

Стевана Караџића, селектора нашег тима, затекли смо у фоајеу, како разговара са сарадницима из стручног штаба. Вероватно покушава да нађе начин како да окрене ситуацију у којој се нашао наш тим.

Када је прихватио позив Предрага Даниловића и Ане Јоковић, искусни стручњак није могао ни да претпостави колико ће тешко бити. А врашки је тешко.

Јелена је прави капитен

Услед скраћене ротације, остале девојке трпе велико оптерећење. Посебно се то односи на Јелену Миловановић...

– Не бих да улазим у то, да не испадне како држимо неку докторску визиту, али и Јелена Миловановић има проблем са скочним зглобом, Тамара Радочај има проблема са куком... Међутим, ако бисмо почели да причамо о томе, онда то више неће бити спорт. Вероватно и остали тимови имају тих проблема.

Вратио се на Јелену Миловановић.

– Она је прошла целе припреме, можда је само два дана пропустила. Прави је капитен, води овај тим, бори се, чак и када греши не пада са жељом. За пример је. На њој је највеће оптерећење, није јој лако. Не потцењујући квалитет осталих играчица, она је навикла да игра заједно са Соњом и Аном. Сада на себе преузима много.

Србија, актуелни шампион Европе, дошла је на корак од елиминације са Европског првенства. Да би је избегла, у понедељак од 15 часова мора да победи Словенију. И то са најмање шест поена разлике.

Вероватно је због свега тога, Караџић деловао као човек који на леђима носи терет целог света. Сигурни смо и да му није било до приче, али стајао је и стрпљиво одговарао на сва питања. Кренуо је кратком анализом претходна два кола.

– Утакмица против Француске је била много боља у односу на меч са Грчком, када смо били доста стегнути, превише психички оптерећени, а што је допринело да не прикажемо оно што смо могли. Сада је било много боље. Соња Петровић је унела дозу сигурности и самопоуздања у тим и то охрабрује.

Србија може да буде и друга

Србија друга – победа против Словеније са више од 16 разлике, пораз Грчке од Француске

Србија трећа – победа против Словеније са најмање шест разлике или било какав тријумф, али и победа Грчке против Француске

Међутим, од првог дана су добре вести пратиле и лоше. Нажалост, та тренд се наставио и у Прагу.

– Стање Ане Дабовић нас све стварно забрињава. Није могла да игра против Француске, чисто сумњам да ће моћи и против Словеније. Имајући у виду да Словенија на тој позицији има можда и две најбоље играчице на Првенству, Нику Барич и Теју Облак, велики посао чека Тамару Радочај и Сању Мандић. Мораћемо ту да укључимо и Невену Јовановић – причао је селектор.

Али далеко од тога да је то једини посао који чека наш тим у данашњем мечу.

– Високе играчице Словеније су против Француске одрадиле нешто што мало коме полази од руке, надскочиле су их. Мораћемо да неутралишемо њихов офанзивни скок, успоставимо добру одбрану, а да у нападу искористимо наше предности, како бисмо дошли до те преко потребне победе.

Стиже подршка Даниловића

У понедељак у Праг стиже Предраг Даниловић. Председника КС Србије нису поколебала стартна два пораза наших дама, већ се запутио ка главном граду Чешке да их подржи у најважнијем мечу, против Словеније.

Селектор је потом подсетио на нешто о чему је причао и пред полазак у Праг.

– Соња и Ана су дошле овде да нам помогну колико буду могле. Колико је то, не знам ни сада. Дуго сам у кошарци, 20 година сам био играч, исто толико тренер, и највише верујем у тренинг. Нажалост, ми на тим позицијама немамо играчице које би могле њих да адекватно замене, због тога смо и кренули на пут са њих две.

У ситуацији у којој се нашла наша репрезентација, тактичка припрема и није пресудна, колико чињеница да је ударила у зид, да мора да победи, чак и са одређеном разликом.

– Утакмица против Француске нам да је за право да се надамо да можемо да остваримо ту победу – додао је Караџић, па наставио:

– Не могу да кажем да је атмосфера онаква каква је после победе, али је била много боља него после Грчку – закључио је селектор.