Најбоље кад је најтеже: Шампионке преокренуле против Словеније, у осмини финала на Летонију

Србији је против Словеније, да не би зависила од других, за пролазак даље била потребна победа од најмање шест поена разлике.

Није добро кренуло, силно мотивисани ривал је после прве четвртине водио са девет поена разлике (30:21). Али, у другом кварталу заиста шампионска игра Српкиња, између осталог и ровитих Ане Дабовић и посебно Соње Петровић.

До одмора изабранице Стевана Караџића су успеле да преокрену и да стекну половину потребне разлике (44:41).

Била је то рововска борба, за сваки педаљ терена и са доста осцилација на обе стране. У међувремену, у трећој четвртини Србија је стекла и већу предност, али се Словенија вратила у живот.

Но, врло агресивна игра у одбрани у последњој четвртини и максимално пожртвовање донели су Српкињама девет поена вишка, после једног убаченог бацања Соње Петровић, на седам минута пре краја (69:60).

Наредних минут и по оба тима су се испромашивала, а кад је половична са линије бацања била Радочај шампионке су имале двоцифрену разлику (70:60). Одговор Словенки је био сјајан, одмах су убациле тројку, али је на исти начин узвратила Радочај (73:63).

После још једне сјајне одбране, уследила је тројка Маје Шкорић, а потом и контра Јовановићке за огромних „плус 15” (78:63). Наравно, уследио је тајм-аут Словенки, на нешто мање од четири минута пре краја.

Кад је погодила и капитенка Јелена Миловановић уз невероватну асистенцију Шкорићке, Србија је пробила и магичну границу од 16 разлике (82:65).

У последњем минуту, после поклона Облак, Црвендакић је донела и 20 поена вишка (86:66), а кад је иста играчица погодила оба бацања на 15 секунди до краја, Караџић је узео тајм-аут (88:69).

Одбраниле су Српкиње и последњи напад, оствариле победу коју су прижељкивале и у осмини финала играће против Летоније, коју су у припремном периоду савладале без Ане Дабовић и Соње Петровић.