Да ли херој мора да буде и светац: Друга страна Леонардове медаље

Пише: Владислав Влајић

У редакцији Журнала, нарочито преко лета, нема дана да не зазвони телефон и с друге стране жице допре питање: „Хоће ли неко од легионара да појача београдске вечите ривале?”

Навијачи Партизана имали су срећу: спортски директори били су прилично пажљиви у одабиру и ангажману „мађионичара” и „чаробњака” са афричких и јужноамеричких меридијана.

Више од пола њих заслужено су постали јунаци Југа, идоли публике, с покренутим иницијативама за добијање црвеног пасоша, идејом да чак заиграју и за нашу репрезентацију. Али...

Одвајкада, медаља има и другу страну. Да ли сви хероји морају да буду и – свеци? Случај „Леонардо”, најсвежији, не и оригинални пример, освртом у прошлост: упркос томе што су се бусали у „црно-беле груди”, са заслуженим епитетом играчких величина, за „аусвајс” да напусте Хумску гребли су и Алмами Мореира и Иван Иванов!

Леонардо је, у уторак увече, дао гол Будућности. Прославио га је на уобичајен начин, трком до Југа, уз додатак, окрет и, уз подигнут прст, не баш благонаклон поглед ка свечаној ложи.

Довољно да масу окрене против управе, у том тренутку без могућности да не да на себе. У најмању руку, без жеље да бранимо врхушку, чини се мало манипулаторски?

Шта хоће Леонардо? Медијима рече: новац му није приоритет. Добро... Бразилац воли Партизан? Добро, али сигурно мање од свих који су цепали глас с јужне трибине.

Колико зарађује виртуоз из Адире? Више него што ће бар 90 одсто оних што су му против Будућности с разлогом скандирали име.

И, ту нема ништа лоше (све је легално), прошло је време кад се фудбал играо за „треће полувреме” и осмех враголасте шипарице из комшилука.

Партизан без Леонарда, дефинитивно, није исти тим. Сложићете се: да га Парни ваљак није имао прошле сезоне, не би ни освојио дуплу круну. И, зато, руководство треба све да уради да га задржи у Хумској. Али...

Време је да маске падну! Указивање на чињенице, без обзира да ли се радило о Леонарду, те Мореири или Иванову, није и не сме да буде јерес.

Бразилац није само мајстор перфектног извођења слободних удараца, гурања „бубамаре” кроз ноге противнику, скидања паучине из ривалових мрежа, већ и особа за коју нико тачно не зна кад ће да се појави на припремама, одмор му је важнији чак и од финала купа, драже му је да се таксијем него клупским аутобусом, са саиграчима, врати из Словеније.

О свађи с колегом из напада (да ли је Урош Ђурђевић заслужио да му се после 29 голова за само десет месеци звижди?!), да и не говоримо...

Леонардо, зато нас бар поштеди приче о љубави. Алмами и Иване, такође... Ауторска права има Саша Илић!