Светислав Пешић: Ни Србија ни Хрватска!

Како су га Жарко Варајић и Ратко Радовановић гурнули у тренерске воде, како и зашто је његова Босна за зеленим столом добила титулу, против Шибенке коју је тада водио Владе Ђуровић, у чему је тајна његове трофејне каријере...

На констатацију да има 68 година и да је и даље дубоко везан за кошарку и паркет, чувени Кари је рекао: 

– Прошле године, од јуна до децембра, имао сам три операције. Прво сам оперисао менискус, па сам добио ново колено на десној нози, па нови кук. Још сам на терапијама, тренирам и вежбам свакога дана. Дошло је време да мислим и на себе, али сам још увек у кошарци. Пуно радим и путујем. Држим предавања за ФИБА. У последње време био сам у Грчкој, Бугарској, Исланду, Црној Гори... Спремам се за Израел, Словенију, Братиславу... Ту сам, у кошарци, али на један другачији начин. Хоћу ли се и даље бавити активно тренерским послом не зависи само о мени, него и од тога хоће ли се појавити пројекат који ће ме мотивисати, концепт који ме може пратити.

На питање да ли би то могао да буде месте селектора Италије које ће бити отворено после Евробаскета, Пешић је рекао:

– Не знам. Био сам тренер Југославије и Немачке. Како су у питању моја земља и земља у којој живим постојала је огромна мотивација. Могу ли водити другу земљу, не знам одговор у овом тренутку. Ако се појави неко ко ће поставити циљ попут медаље на Олимпијским играма у Токију то би ме са аспекта мотивације занимало, али с репрезентацијом са којом би могао да направим некакав резултат. Одговарам на питање, а ни сам нисам сигуран што желим.

ЕП У Турској не одлучује ништа

Говорећи о предстојећем Европском првенству у Истанбулу, Пешић је рекао да после дужег времена имамо турнир које не одлучује ништа осим ко ће бити првак и ко ће узети медаље.

– Овај Евробаскет не одлучује ни ко ће на Светско првенство нити ко ће на Олимпијске игре. Можда и због тога неки играчи траже одмор и захваљују на позиву репрезентацији.

Власник светског и европског злата из Америке, односно Турске, говорио је и о све чешћим отказима у државним тимовима. Поготово од стране играча који играју у најјачој светској лиги.

– НБА је нешто што сваког младог играча занима, али НБА без искуства у репрезентацији нема смисла. Играчи којима је репрезентација успутна станица, ти играчи без обзира на квалитету коју посједују нису добро дошли у репрезентацију. Дивац и Ђорђевић, као и многи други су отказивали, али зато што су имали тешку сезону или зато што је у питању била повреда или неопходна операција... Али то су били откази по сили прилика.

Уз констатацију да су сада разлози другачији, Пешић је наставио излагања:

– Сада један млади НБА играч каже како мора да тренира, да ојача и буде спреман за НБА сезону. То не могу да прихватим јер играчи завршавају сезону најкасније крајем маја, а тек крајем јула им почињу припреме за Европско првенство. Могу мирно да играју Летњу лигу, да се врате у своју земљу, доведу личног тренера и спремају се за сезону. Истовремено ће играјући за своју земљу задржати фокус на кошарци. Више користи од наступа за репрезентацију има играч него држава, посебно ови млађи играчи који ту могу да се наметну. Они немају интернационално искуство.

Ни Србија, ни Хрватска

Чувени Кари очекује веома занимљив Евробаскет. По његовом мишљењу много је земаља које конкуришу за медаље.

– Нема апсолутног фаворита. То није ни Србија, али је као и Хрватска један од фаворита за медаљу. Хрватска има мотивацију и амбицију. У налету је и видим је међу фаворитима. Ту још спадају Грчка, Шпаније и Турска која игра на свом паркету. Французи су ослабљени, али они увек имају играче који својим талентом могу да надокнаде изостанак неких НБА играча. Немци су добри. Не за медаљу, али након дужег времена одлучиваће ко ће освојити медаљу. Своје шансе имају и Италијани. Месина ће сигурно знати то негативно искуство из квалификација за Олимпијске игре да усмери у добар резултат. Квалитету имају, то је чињеница.

Пешић је као пример узео Кукоча и Рађу и рекао:

– До тренутка када су се одлучили за одлазак у НБА њих двојица су прошли све. Били су прваци Југославије, па Европе, па су као најбољи играчи Старог континента отишли у НБА. И нису се тамо сакривали. Времена се мијењају, али држим да се отказивање може прихватити само ако играч има здравствене проблема, све остало је трла баба лан. Никакав изговор није да се мора спремити за нову сезону и чувати од повреде. Па можеш да се повредиш било где и било када. И у Београд и у Загребу, на индивидуалном тренингу или на утакмици Европског првенства.