Богдановић: Долазим овде зато што волим, никада под притиском

Богдан Богдановић је толико дуго на великој сцени, његово име толико траје у главама љубитеља кошарке, а његове тројке су на Јутјубу објављиване и пре толико година, да је разумљиво некада заборавити да ће овај момак из Београда за месец дана прославити тек 25. рођендан.

Међутим, онда га „провалите“ чим га видите. Одаје га природни осмех који чини да занемарите све статистике које креирају слику једног од најсуровијих бекова Европе. Он је још дечак жељан само игре и победа. Срећом по Србију и Сакраменто, а пре тога Партизан и Фенербахче, тај дух надјачава умор, повреде и хладни професионализам.

Искрену срећу донео је и у „Краун плазу“ због сусрета са саиграч... Грешка. Са пријатељима из репрезентације. Иза себе је оставио све што је урадио. А нико у Европи није урадио више од њега. Титуле првака Европе и Турске, наслов најбољег бека Евролиге, одлазак у НБА за највећи руки уговор у историји лиге... Да се не враћамо још који месец раније, на сребро на Олимпијским играма.

Богдан је на окупљање репрезентације стигао и као човек чији је сваки потез у каријери био пун погодак и у правом тренутку.

- Имао сам срећу да радим са Владом Дивцем и Пеђом Стојаковићем, јер смо исто размишљали. Јер, да сам прошле године освојио Евролигу са Фенером, вероватно бих много озбиљније размишљао о одласку у НБА још тада, да не бих губио време. Једино што сам желео јесте да остварујем своје снове и циљеве, а са титулом првака Европе бих одмах желео да се наметнем у НБА – рекао је Богдан који је после болног пораза у финалу 2016. године од ЦСКА остао, а потом у наредних годину дана постао додатно опасан, практично први плејмејкер екипе, најбољи бек, а по потреби и тројка. - Сваки циљ сам испунио у Европи. Сада остаје репрезентативни, надам се да ћу и њега прецртати.

Група која се окупила делује способно за највећи резултат на Евробаскету.

- Спремни смо за то. Наравно, сада смо тек на почетку, не би требало размишљати превише унапред, али можемо полако да припремамо полако главу и за то. Али, увек сам ишао корак по корак. У Партизану сам желео да освојим све што је могуће, да будем један од најбољих играча у екипи и остварио сам то. Чак сам и у јуниорским селекцијама тако размишљао. И у Фенеру сам све успео. Дошао је тренутак да сам, богу хвала, могао сам да изаберем где ће даље ићи моја каријера. Изабрао сам оно што сам желео од када сам био клинац, што тада није ни деловало као озбиљан сан.

Богдановић је био МВП турског финала које је завршено 16. јуна. Дакле, више од месец дана одмора не звучи тако лоше.

- Одморио сам се и физички и психички. Била је изузетно напорна сезона, иако сам ја имао два месеца паузе због повреде. Али, крај је био веома тежак и стварно сам једва чекао да се заврши, да одем негде на море, да се опустим мало. Успео сам све, прво опоравак, море, па Америка.

Успео је у много чему, што би требало да га чини потпуно смиреним и испуњенијим пред обавезе у репрезентацији.

- Долазим овде зато што волим, никада под притиском. Такође, сматрам и да ми је овде најбоље да се спремим за сезону, јер је много лакше да припремати се тимски. Тешко је када си сам, направио бих доста пропуста. Овако је боље, мораш да пратиш целу организацију. Ја сам велики такмичар, то ме мотивише да се борим са осталима ко ће више и ко ће боље. То утиче на напредак.

На нашу констатацију „и даље се такмичите“, Богдан подиже обрве:

- Ма да, стално! – погледао је у Теодосића који га је пажљиво слушао и са којим се највише надмеће.

Овај тандем ће носити екипу ка, сви се надају, новој медаљи. Надања су, додуше, прерасла и у очекивања јавности у Србији.

- То је и реално, пре свега због резултата у претходне три године. Без обзира што смо кикснули на Европском првенству – застао је Богдан када је израз лица саговорника показивало другачије мишљење. - Да, играли смо полуфинале, можда то није кикс, али из моје перспективе је свакако био кикс. Морамо само да се фокусирамо да нападнемо медаљу.