Ђорђевић: Менаџери манипулишу, ФИБА руши хијерархију

Разговор из којег је настао занимљив текст за портал „Германијак“, преносимо у целости, како бисте схватили под каквим је утиском некадашњи хрватски ас био после приче о отказима играча које је доживела пре свега Универзитетска репрезентација Србије.

„Пишући свој последњи текст, онај о отказима, у којем сам се дотакао и других репрезентација, мислио сам да тиме и закључујем ту тему. Позвани, отказали, заборавимо… Али, тај текст неочекивано добија и свој наставак након разговора са селектором кошаркашке репрезентације Србије, Сашом Ђорђевићем. Већ сам био заборавио на поруку коју сам му давно послао, кад ето Салета, 'Е, тек сад сам укључио онај број'. Али, само реченица увода – ваљда више од тога није потребно – некада велики играч, запамћен по победничким кошевима, као српски изборник је узео две медаље на три велика такмичења на којима је водио Србију, а и на предстојећем Евробаскету Срби су један од кандидата за 'зону медаља'. А баш данас, у четвртак, кад пишем овај текст, друштво се окупило. Па ипак, блиц разговор сам је Саша почео – отказима.

- Окупили смо и репрезентацију за Универзијаду, имали смо идеју да то буде нека провера, неки филтер, за А селекцију.

С истом идејом и сличном селекцијом Ацо Петровић био је у Кини, на Купу Боре Станковића, све ми је јасно.

- Пази, тој је селекцији отказало двадесет и шест играча.

Мислио сам да веза пуца, молио сам га да понови.

- Двадесет и шест, добро си чуо. Остао сам забезекнут.

А звучао је револтирано. Осим што је био забезекнут.

- Да видиш какве су то поруке, какви су то разлози… Да не поверујеш. Двојица су се појавила на првом тренингу селекције, па су онда казали 'ма не, ипак не бисмо'. Неки су казали да баш сад и не би играли за универзитетску селекцију, али да су спремни играти оне квалификационе утакмице у новембру за А селекцију без НБА играча. Све нам је то ФИБА приуштила с оним својим „прозорима“. Њихова ми је идеја отприлике јасна, али… Сад ће се окупљати Б или чак Ц селекције репрезентација за те квалификационе утакмице, а – према овоме што се сад догодило – ја ћу као селектор морати да потписујем позиве играчима који нису заслужили да обуку дрес националне селекције. Каквог то има смисла?!

Па и друге ће репрезентације имати сличне проблеме.

- Тачно, али ме друге репрезентације на крају не занимају. И не желим се поредити са другим репрезентацијама. ФИБА ће овим потезом озбиљно нарушити хијерархију унутар европске кошарке. Радиш, крвариш, освојиш медаљу на неком такмичењу, тешком муком дођеш до поштовања. И, шта се сад догодило? Нека, рецимо, Грузија или Велика Британија, које немају толико НБА играча, али имају добре репрезентације које су дуго заједно, уредно те победе у квалификацијама и све што си стицао се у тренутку сруши. Још се не зна ни хоће ли и играчи из Евролиге и Еврокупа уопште моћи да играју. Ето начина да Молдавија постане кошаркашка велесила. Је ли то оно што је ФИБА хтела и очекивала?

Искрено, ја сам одавно заузео став "нека игра ко хоће“, било би лицемерно сад се ишчуђавати над толиким отказима. Налазим у свему и дозу хумора – сећам се да Хрватска није успела ни да скупи довољно кошаркаша са индексима за Универзијаду. А Србији их отказује двадесет и шест! Велика разлика...

- Па у крајњој линији и ја сам за то да игра ко хоће, али нека барем они који не желе да играју за репрезентацију имају толико храбрости и поштења да кажу „не да ми се, не желим, драже ми је купати се у мору и пецати“, па нека то онда објашњавају јавности, а не да стално измишљају нешто, сакривају се и траже алибије. Није истина да НБА клуб ишта може да ти забрани, они могу да ти сугеришу, предложе, а на играчу је да сам донесе одлуку. Клуб је рекао ово, менаџер је рекао оно, немам клуб и тражим га... Имам прошлогодишњи случај Марјановићевог отказа дан пре почетка припрема, боље је да се не присећам тога. Имам осећај да менаџери манипулишу играчима како желе – једног ће макнути из репрезентације да би отворили место другом, тог ће другог следеће године макнути да би простор добио трећи... Да није трагично, било би смешно.

Добро, барем у А селекцији ове године нисте имали отказа. Осим Јокићевог.

- Да, а и тај је... Као, радиће на телу... Добро, он је отказао, договорно смо Дангубићу и Милутинову омогућили да иду у САД, јер на њиховим позицијама имамо довољно играча. Остали су ту. Уз нешто повреда, што увек треба поштовати као разлог да се играч поштеди напора. Повреде су, по мени, једини легитимни разлог за отказивање. Јако ми се свиђа Шарићев став о игрању за репрезентацију Хрватске, који су пренели многи медији.

Тако збори „Сале национале“, стварно нисам очекивао овакав тон разговора. Знали смо да водимо и пуно конструктивније дијалоге, Ђорђевић је један од оних типова који поштује саговорника. Али, надам се да имам отворена врата, или барем одшкринута, за следећу прилику. А и довољно је времена преостало до Евробаскета.“