Лазић: Нисам доведен да креирам

Бранко Лазић није најмлађи у репрезентацији, али је први пут међу изабраним кошаркашима Србије. И као такав је – руки. Иако је још у јануару прославио 28. рођендан. Довољно је искусан да зна добро шта су „обавезе“ новајлија у свим тимовима.

Међутим, он је у репрезентацији Србије поштеђен ношења лопти на тренинг, посуде са ледом или… Шта год рукији радили.

- Овде то није као што је, рецимо, у НБА. Код нас нема тих задатака за које су негде друго задужене новајлије – причао нам је са Лазић, јуче после ручка.

Очигледно је уморан, али делује задовољно. Док смо разговарали, речи је „секао“ осмехом, па враћао озбиљан израз на лице. Све у зависности од теме које бисмо се дотакли. Истовремено, није крио и да једва чека да се докопа собе и одмори пред поподневни тренинг – последњи у првом микроциклусу базичних припрема.

И то је доказ да се на Копаонику ради јако. Баш као што је селектор Александар Ђорђевић пред пут на базичне припреме рекао. „Има да пуца од рада“. Све заиста „пуца“.

Пре него што смо се упустили у разговор о самим припремама, остали смо још часак на обавезама рукија.

- Што се тиче нас играча, ми смо само за тренинг везани. Осталих ствари смо ослобођени. Па тако и ја.

Срећом или…

- Срећом – признао је борбени бек.

Али, да је другачије…

- Не бих имао проблем са тим – јасан је Лазић. - Јер то су интерне ствари једног тима и највише су везане за атмосферу, а она је веома битна да би тим добро функционисао.

И зато…

- Апсолутно не бих имао никакав проблем са тим. Уосталом, никад се не зна. Увек може да дође неко млађи, па да ја будем поштеђен.

Није крио да је уморан. Али је и више пута поновио како му ништа не пада тешко.

- Имам довољно снаге, енергије и мотивације. Посебно јер сам сада први пут у репрезентацији.

Орлови су на окупу већ седам дана. Како њему, као веома искусном рукију, изгледа и како се сналази у систему рада селектора Александра Ђорђевића, са којим се први пут среће, питамо Лазића.

- Пре свега, морам да кажем да се доста разликује од клупске кошарке. Што је и нормално, јер је репрезентација највиши могући ниво. Стварно се доста ради, веома напорно. Имамо још месец дана до почетка Европског првенства и сигурно да постоји разлог зашто радимо у овом ритму и зашто су тренинзи баш такви. Уклапам се полако, најбитније је да је атмосфера добра и да то иде неким својим темпом.

Дуго година је био у чврстом систему Црвене звезде, где су улоге јасно подељене и где су одступања била ретка. У репрезентацији је неки други, али још чвршћи систем. Да ли има проблем да „кликне“ и пребаци се на овај други ниво, питали смо Лазића. Он, потпуно искрено, одговара:

- Иако је већ прошло седам дана, још сам у фази навикавања. Ипак је за мене све ово ново. Али, мислим да ћу за који дан успети да се адаптирам и на овај систем овде.

Сви се труде да му олакшају прилагођавање, посебно цимер – Марко Симоновић, вишегодишњи саиграч из Звезде, који заиста има шта да му каже и како да му помогне. Он је најстарији у репрезентацији, ту је већ „ветеран“.

- Симоновић ми је и рекао доста ствари како све овде функционише. Највише о томе како је стање ван терена, а мало и на терену. Међутим, нисмо ништа специјално причали. Мислим и да је немогуће кроз причу се припремити за овакве ствари. Не можеш да знаш, док то не доживиш. Нико ти не може кроз причу дочарати, док ти нешто сам не видиш и не осетиш.

Застао је, па додао…

- Генерално, једни другима доста помажемо. Невезано да ли нас има доста из Звезде или неких других клубова. Овде смо један тим. Сви се подржавамо и бодримо.

Пред окупљање је разговарао са селектором Ђорђевићем и јасно зна шта се од њега очекује.

- Није то ништа било специјално, нити ми је нешто ново рекао. У суштини, потребно је да овде пренесем оно због чега сам и добио позив. А, мање-више сам и ја то знао.

Лазић је веома сликовито објаснио и шта је то.

- Нисам сигурно доведен овде да креирам игру. Свако зна свој задатак и док се држимо тога, неће бити никаквих проблема.

Да ли га је за ово време нешто изненадило, на овај или онај начин, питамо новајлију у националном тиму.

- Искрено, нисам никакву слику унапред стварао. Знао сам да је доста другачије, али нисам замишљао да ће ово бити овако или онако. Једноставно, сачекао сам да дођем и да видим како ће то да изгледа. Као што сам већ рекао, ово се доста разликује од клупске кошарке и тако сам свему и приступио. Видећемо како ће све ићи, како време буде одмицало. Сигуран сам да ће бити све лакше – закључио је Лазић.