Не бих о томе... Отприлике тако је изгледао одговор Огњена Кузмића, на окупљању репрезентације Србије, када је упитан да прокоментарише све гласније приче о томе како прелази у Реал. Није да је избегавао одговор. Просто није имао шта да каже.
Седам дана касније, када се на уговору са краљевским клубом и заиста нашао његов потпис, Кузмић није избегавао причу.
Неколико минута слободног дана – првог од како се репрезентација налази на Копаонику – посветио је томе. И не само томе. Тема за разговор је било много. Почели смо од најактуелније – двогодишњег уговора са Реалом.
На констатацију да избор Пабла Ласа и његових сарадника није случајно пао баш на њега, јер је у прошлој сезони према мишљењу многих направио можда и највећи напредак у Евролиги, сјајни центар је додао:
- Имао сам одличну сезону у Црвеној звезди. Баш, баш... Али, то је све захвaљујући читавој екипи, буквално свима. Све време смо играли као прави тим.
Открио је и да је посебно захвалан једном човеку:
- Стефану Јовићу – додао је уз широки осмех Кузмић.
Није имао проблем да призна и зашто:
- Он ме својим асистенцијама држао у животу. Ма, вратио ме у живот.
Срби у Реалу
Дражен Далипагић
Зоран Савић
Александар Ђорђевић
Дејан Бодирога
Душан Вукчевић
Драган Тарлаћ
Никола Лончар
Игор Ракочевић
Ратко Варда
Новица Величковић
Марко Јарић
Огњен Кузмић
Случајно или намерно – на Копаонику је цимер управо са Јовићем. После те дигресије, наставио је да дели заслуге.
- Наравно, ту су и сви остали момци. Џенкинс, Гудурић... Не могу никога да изоставим. Сви они су доста помогли да будем где сам сада. Али, дошло је време да направим корак даље и да видим шта ће бити и како ће изгледати у Реалу.
Ласо је један од оних тренера који и даље воли да у свом тиму има класичну петицу, каква Кузмић заиста јесте. Иако Реал игра веома брзо, атрактивно...
- Разговарао сам већ са њим, тако да знам отприлике шта од мене очекује. Уосталом, моје је да радим оно што сваки тренер – па и Ласо – тражи од мене.
Када се из Вориорса вратио у Европу – у сезони 2015/16 – такође је дошао у велики клуб, уз Реал један од најтрофејнијих у Европи – Панатинаикос. Међутим, ту се није баш добро снашао. Сада је, међутим, потпуно друга прича.
- Мислим да тада још нисам био спреман за велики клуб – признао је сјајни центар. – Сезона у Панатинаикосу није прошла онако како сам замишљао и желео. Међутим, ова година у Звезди је била прави корак. То ме вратило у живот, као играча. Мислим да сам доста зрелији, да сам напредовао у свим сегментима игре. Сада треба само да наставим у истом ритму.
Исто би могло да се каже и за његову претходну годину у репрезентацији, и ову сада. Сада се од њега очекује много више и много боље него на Европском првенству 2015.
- Тада је све било ново за мене. Никада пре нисам био у репрезентацији, очекивала се медаља...
Уздахнуо је дубоко, па се вратио у садашњост. Она је...
- Тренутно на центарским позицијама у репрезентацији имамо озбиљне играче. Тако да неће бити лако, пре свега изборити се за место у тиму. Не само за мене, већ ни за кога. Мораћемо добро да се „потучемо“ да бисмо се изборили за место.
Могу књигу да напишем
Каријера Огњена Кузмића је ишла веома чудним путевима. Момак рођен 1990. у Добоју има чак и шампионски НБА прстен – који му је припао као делу екипе Голден Стејта која је 2014. освојила титулу.
Његов пут је кренуо из родног Добоја, играо је у Борцу из Бањалуке, Зеници, па из Финске из које вуче посебне успомене – каква је вожња бицикла по снегу. Био је и у Шпанији – Хувентуду и Уникахи из које је отишао у НБА.
У Европу се вратио у Панатинаикосу, прошле сезоне експлодирао у Звезди, сада ће бити члан најславнијег клуба на свету.
- Ма, могу књигу да напишем – додао је уз широки осмех Кузмић. – И то не само о кошаркашкој каријери, већ свему што се дешавало поред ње.
Та јака конкуренција, сваког у квартету српских центара, само чини бољим.
- Наравно – готово усхићено је додао Кузмић. - Ово време које проводимо заједно, само може да нам помогне. На крају, није ни битно ко ће од нас отићи на Европско првенство. Сви знамо да ће отићи ко буде најспремнији и ко је у том тренутку најпотребнији тиму. Али, после овог заједничког рада само можемо да будемо бољи играчи. То и јесте циљ свега. Наравно да сви желимо да идемо на Европско првенство. Али, због тога сви имамо и мотив више, бориш се за место у тиму. Чини ми се да је другачије него када си сигуран. Па онда, може да се деси и да понекад не даш максимум.
Против кога је теже када играју пет на пет... Њему „сличних“ Радуљице и Штимца или физички доминантнијег Марјановића, питамо.
- Тешко је против сваког. Целе прошле сезоне, када год би неко питао против кога ми је било најтеже да играм, увек сам говорио да је то Радуљица. Из много разлога, али највише јер је технички доста обучен. Боби висином баш доминира, тако да морамо баш да се потрудимо да га одбранимо, а и у нападу је теже преко њега погодити због висине.
Поента је...
- Све то само може да нам помогне. Имаћемо решења за све. Али, да ми идемо по реду. Прво да се прође у 12, па ћемо даље размишљати.
Задржали смо се на тренинзима репрезентације. Пре јучерашњег слободног дана било их је пет, као што је и предвиђено за тај први микроциклус рада.
- Добро је, види се да смо мотивисани. Увек морамо да будемо баш спремни и концентрисани. Напорно јесте, али овај део просто мора да се прође да бисмо достигли максимум.
Како је рекао – Јовић га је у Звезди вратио у живот. Нема дилеме и да ће и у репрезентацији та „веза“ функционисати беспрекорно. А овде ће имати и Милоша Теодосића. Нема много играча који боље од њега „хране“ дугајлије лоптама.
- Што се тога тиче, са њима двојицом нема грешке – додао је Кузмић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
