Владимир Лучић: Тројка или четворка? Кроз целу каријеру играо сам на обе позиције

И време је савезник најбољих кошаркаша Србије. Када је потребно да остану фокусирани на рад, на Копаонику је прави децембар.

Само без снега. Тако да никоме и не пада на памет да изађе напоље. Ништа не одвлачи пажњу. Фокус је на раду и одмору који је једнако обавезан.

Али, зато у дану кад је Александар Ђорђевић изабраницима дао слободно, сунце је окупало планинске врхове, добило битку са досадним облацима.

Било је дивно време за шетњу, кафицу у „Конацима“, можда вожњу жичаром до Панчићевог врха. Шта год да је ко изабрао. После неколико напорних тренинга, сунчан слободан дан Орлови су заслужили.

Батерије су „допунили“ и јуче су већ наставили са радом. Да је Копаоник врло непредвидива планина, добро је знао и Владимир Лучић.

Отприлике је знао и шта га чека кад су тренинзи у питању, али тек сада је то први пут заиста и осетио на својој кожи.

Претходни боравак на чувеној планини – пре три године - он је углавном провео тако што се са Немањом Дангубићем такмичио у шутирању слободних бацања. У јачи рад није смео да се упусти због проблема са леђима.

Ово лето је и одлична прилика да Лучић коначно уради „нешто“ у репрезентацији. Два пута је био део националног тима, али је оба пута повреда била јача од њега.

Први пут у квалификацијама за Европско првенство 2013, када му је у првој утакмици – на гостовању Исланду – пукао мишић, други пут пред Светско првенство 2014.

– Тог лета сам плански ишао на Копаоник, знајући да нећу бити део екипе, такав сам договор имао са селектором Ђорђевићем – вратио је Лучић филм на период од пре три године.

Срећом, сада је ситуација потпуно другачија.

– Сада тренирам од првог дана – додао је.

– Ових дана нисмо били скроз комплетни. Сада смо јачи за Теодосића и Богдановића који су нам се прикључили.

Све у свему...

– Добро је. Овај почетак је увек напоран. Тако мора и да буде. Читава екипа има за циљ да се направи највећи могући резултат, после свега што је репрезентација остварила у претходне три године. Да бисмо то и урадили, морамо добро да се припремимо. Сви смо свесни тога. За ово време смо тренирали баш добро. Сваки играч је дао максимум на свим тренинзима. Уосталом, то се и очекује од нас који смо позвани да представљамо нашу земљу. Да од првог дана максимално уђемо у припреме. За сада добро изгледамо.

Какву је улогу добио од селектора Ђорђевића, питамо. Па још конкретније – на којој позицији више игра, на тројци или четворци? Што може да буде веома битно због неиграња Немање Бјелице који због опоравка од повреде пропушта још једно репрезентативно лето.

– То је више питање за стручни штаб – био је први одговор Лучића, али је онда ипак опширније објаснио:

– Кроз читаву каријеру, па и сада у Бајерну са Ђорђевићем, играо сам на обе позиције. Мислим да ми је примарно место на тројци, али волим и да се спуштам на четири. Уосталом, у модерној кошарци је све мање тих правих четворки, које више вуку ка петицама. Све је више ових „лажних“ које могу да играју три и четири. Осим мене, у тиму имамо барем још двојицу који могу да играју на те обе позиције. Ту мислим на Симоновића и Калинића, обојица се по потреби спуштају и испод коша.