Право је питање како је агенција попут Беобаскета постала толико моћна, моћнија од играча, тренера, Савеза, лига, нација, моћнија од свега у кошарци - каже се у уводу Чутурине колумне на сајту Германијак.
Поприлично сам се изненадио након јавног иступа нашег кошаркашког изборника Аце Петровића, а везано уз најновији отказ репрезентацији – онај Биланов. Ништа Ацо није лоше рекао, све је то у реду, то да је Билану дао праву прилику, а овај му је окренуо леђа (и то кад је требао имати неупитан статус, што додајем ја, зч), једноставно сам – знајући Ацу, или мислећи да знам Ацу – сматрао да ће фокус његовог иступа ићи према нечему другоме. Према утјецају менаџера на играче. Но, чак нити увек отворени Ацо, па чак и преотворени Ацо, онај тип који је пласирао и „бомбицу” о стечају Цибоне, онај Ацо који о актуелном водству клуба чији је био играч, тренер, предсједник и функционер, нема нити једну лијепу ријеч, онај Ацо који је послао крими полицију у клуб, онај Ацо који је заратио и с најближим сурадницима у ХКС-у кад се бирао изборник након Рија, онај Ацо којем су новинари кроз дугу каријеру били омиљена мета – не смије јавно проговорити о менаџерима. Заправо, о једном менаџеру.
Ради се о Мишку Ражнатовићу, првом човеку менаџерске агенције Беобаскет. Сигурно најмоћнији менаџер регије и Еуропе има у својој великој ергели играча тројицу хрватских центара који су отказали овај Еуробаскет – Жижића, Зубца и Билана. Зубца је „вадио” из Цибоне због неплаћања, због ситне лове у успоредби с оним колико вриједи на кошаркашком тржишту данас, па га је преко Меге пласирао у НБА. Жижића је на исти – или сличан начин – из Цибоне преко Дарушафаке пласирао у НБА. А Билан, најстарији, најискуснији, и најупотребљивији у репрезентацији у том друштву, још чека на ангажман овог љета, и зато, као, није „главом унутра”. Нисам љубитељ теорија завјере, али у овом је случају то неизбјежно. Неизбежно је сва та три отказа свести на заједнички називник доказивања моћи у кошаркашком свету и особног обрачуна на релацији Ражнатовић – Петровић. У којем Ацо, као и било који други тренер или играч, нема никакве шансе у конфронтацији с менаџером таквог калибра. Чему је крунски доказ и Ацино ћутање на ту тему после Билановог отказа, иако у себи – несумњиво – кува. „Ти би испитивао путеве новца приликом трансфера? Нитко те ништа није питао… И идући пут добро размисли о томе што причаш…”, таква је некаква – неизговорена – порука стигла на Ацину адресу.
У свијету кошарке какав је данас, у свету у којем је новац све, а Ражнатовић са сарадницима је у стању да осигура новац за играча, онакав новац какав му није у стању да осигура ниједан тренер, селектор, директор или председник клуба, термини попут „играчког развоја”, „култа репрезентације”, „националног набоја” постали су шупље приче. Можда и предмет спрдње код разговора у блиским друштвима. Иако је, наводно, недоступан јавности – осим преко оних новинара који су му практички гласноговорници – та би јавност напокон требала схватити тко је сива еминенција овдашње кошарке. И треба схватити да капитал не познаје државне међе, те да младе хрватске играче води српски менаџер, директно утичући на то кад ће и под којим условима играти за хрватску националну селекцију.
Није ово никакво згражавање над тиме, ово је само констатација чињеничног стања. И није наша репрезентација једина у таквој ситуацији. Прошле је године Бобан Марјановић одустао од доласка на олимпијске припреме репрезентације Србије дан прије окупљања, што је изазвало револт изборника Ђорђевића. Ове године је Никола Јокић, једно од најугоднијих изненађења НБА лиге, отказао репрезентацију јер „жели да ради на телу”. Оба су играча, наравно, под уговорима с Ражнатовићем. А нити Саша Ђорђевић није експлиците споменуо његово име, јер и он – као и Ацо – зна да даље погоршање односа може значити само још више отказа и мање могућности да се сложи квалитетна и компетитивна репрезентација.
Ако се мало вратимо унатраг, могло би се рећи да је Ражнатовић заправо посрамио све старе кошаркашке делатнике на овим просторима, све оне који су водили наше клубове дуги низ година. Човјек је од ‘05 кроз клуб Мега Визура, Мега Лекс, Мега нешто успио развити и продати сву силу играча имајући потпуну контролу над саставом, вероватно претходно схвативши како такво што никад неће успети кроз аутономне клубове. Без обзира на онај стари систем да тренер под уговором са агенцијом потпише с неким клубом и након тога узима искључиво играче исте те агенције. Није то специфичност кошарке, то се догађа и у другим спортовима… Него, желио сам да кажем да се Мега на тај начин претворила у неки кошаркашки перпетуум мобиле, а уједно је – што је најлуђе у целој причи – успела квалитетом доћи до самог врха регионалне кошарке, па чак играти и финале АБА лиге. Толико о традицији на коју се упорно сви у кошарци позивају, без обзира на то што актуелна ситуација ама баш никакве везе с традицијом нема.
Имена играча и тренера које Беобаскет заступа јавна су, доступна на веб страници агенције. Импресивна листа! Правила менаџерског посла су доста једноставна, што дужа, просперитетнија и богатија играчка (и тренерска) каријера била, то ће више новаца агенција зарадити узимајући постотак. Дакле, по дифаолту агенција мора бринути о играчу најбоље што зна и уме, стално тражити најбоље солуције, јер је то у њеном интересу. У тој причи – као и у овом тексту – националне селекције и сви везани уз националне селекције су „само” колатералне жртве таквог начина рада. Менаџери су некакво „нужно зло” у данашњем спорту. Немају само Жижић, Зубац, Билан, Марјановић или Јокић менаџера, имали су их и Кобе Брајант, Мајкл Џордан или Тони Кукоч, има га и Кајри Ирвинг који тражи размену из Кливленда, па су се Американци силно уз…и око тога.
Право је питање како је агенција попут Беобаскета постала толико моћна, моћнија од играча, тренера, Савеза, лига, нација, моћнија од свега у кошарци. А одговор би – евентуално – могли дати они који су имали посла, озбиљног посла, с Беобаскетом и господином Ражнатовићем док су били у успону, док су градили своју мрежу моћи, док нису дошли до тога да се њихова имена не смеју споменути у било каквом негативном контексту. Јер иначе – следи казна.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
